Готово све бромелије стварају розете, често с упадљиво обојеним или прошараним листовима, а многе носе упадљиво лепе цветове.

Њихов облик варира од издужених и грациозних, сребрнкастих влакана шпанске маховине (Тилландсиа уснеоидес) до импозантне Пуyа алпестрис, која носи масивне цветне стабљике с цевастим металноплавим цветовима изнад розете, састављене од повијених бодљикавих листова.

Смештање епифита

Већина епифита показаће се у најбољем светлу ако се поставе у свој природан амбијент – на гране које опонашају дрвеће. Тако ће се избећи опасност од труљења основне розете, што код гајења у компосту може да се догоди. Приликом орезивања дрвећа одвојите неколико прикладних грана које ће послужити као имитација природних услова за гајење.

Стабло бромелија

Ако одаберете усправну грану, најбоље је да је зацементирате у дубљи контејнер. Алтернативно, може да се направи вештачкостабло или грана од метала или жице која се покрије кором дрвета. Велики је број епифи тних врста које могу да се гаје на овај начин, укључујући родове: Аецхмеа, Црyптантхус, Гузманиа, Неорегелиа, Нидулариум, Тилландсиа и Вриесеа. Употребите, ако је могуће, младе биљке, јер се оне лакше причвршћују, а брже ће се прилагодити и наставити раст.

Припремите биљке тако да најпре сав сувишан супстрат одстраните с корења, а затим га омотајте влажном мочварном маховином и све заједно привежите за подупирач. Убрзо ће корење урасти у супстрат и везица ће моћи да се одстрани. Примерци ситнијег раста могу сигурно да се сместе у пукотине без заштитног привезивања. Врсте из породице Тилландсиа могу појединачно или заједно да се учврсте за комад наплављеног дрвета или плутасте коре на камен, па чак и на природни кристал. Епифите као саксијске биљке, а посебно оне обојених листова као и уобичајене врсте и куилтивари родова Аецхмеа, Биллбергиа, Неорегелиа, Нидулариум и Вриесеа, могу се гајити у посудама уз употребу прикладног супстрата. Супстрат мора да буде пропустљив за воду и растресит, с високим садржајем хумуса и готово без кречњака. Направите га од грубог песка или перлита и тресета у једнаким количинама. Како бисте побољшали дренажу и били сигурни да ће сав вишак воде несметано истећи, додајте мешавини делимично разграђене комадиће коре од дрвета.

Гајење терестричних врста

Гаји се неколико стотина терестричних врста бромелије које припадају родовима Абромеитиелла, Ананас, Дyцкиа, Хецхтиа, Портеа и Пуyа, а најпознатија од њих јесте ананас (Ананас цомосус). У крајевима где температура никада не пада испод 7˚ до 10˚ Ц многе терестричне врсте могу да се гаје на отвореном простору. Фасцицулариа бицолор може без заштите да се одгаја и на 0˚Ц.

Терестричне бромелије често имају чврсте бодљикаве листове и расту у ширину. Будући да се могу гајити у посудама као собне биљке, много боље ће се осећати у већем простору стакленика или зимске баште, или, где то услови допуштају, даље од врата. Њихови упадљиви листови строгих линија дају драгоцен допринос башти у затвореном, а посебно ако се комбинују са кактусима и осталим сукулентама или суптропским биљкама.

Лети више воле индиректно светло, док ће чисто светло, уз неколико сати директног сунца зими и у пролеће, допринети изражајности боја листова и подстаћи их на цветање.Терестричним врстама потребно је добро осветљење читаве године. Слабо светло и кратки дани подстичу их на мировање.

Будући да већина бромелија потиче из тропских прашума, треба им обезбедити топло и влажно животно окружење с најнижом температуром од 10˚Ц. Ако им се осигурају потребни услови за гајење, даља нега је врло једноставна, али у затвореном простору треба посветити пажњу одржавању влажности ваздуха.

Заливање

Будући да епифите упијају влагу из ваздуха, треба их једном дневно орошавати помоћу фи ног распршивача, јер је то боље него заливати их на уобичајен начин. Кад год је могуће употребљавајте меку воду или кишницу, а посебно за врсте које не подносе кречњак, као на пр. Аецхмеа, Неорегелиа, Нидулариум, Тилландсиа, Вриесеа. Лети и у пролеће, једном у четири или пет недеља додајте води за орошавање течне хранљиве материје за орхидеје, чија је концентрација четрири пута блажа од прописане. Биљке које се гаје у свежијим условима могу смањивањем заливања да се подстакну на зимско мировање.

Ако се биљке одгајају као епифите с маховином око корења, маховина се одржава стално влажном редовним прскањем млаком водом, а и листови треба повремено да се влаже финим орошавањем.

Неке бромелије имају природан резервоар за воду, тзв. левак на средини розете. Левак мора редовно да се допуњава водом, посебно у топлим и сувим условима, а каткад се уместо чисте воде ставља раствор течних хранљивих састојака. Заливање кроз левак прекида се чим цветна стабљика постане видљива. Тако ће се већ у левку спречити оштећење цветне главе.бромелиа

Размножавање

Бромелије се размножавају вегетативно или из семена. Већина епифитних биљака ствара изданке који могу да се одвоје од мајчинске биљке и гаје самостално. Врежасте терестричне врсте могу да се размножавају дељењем на почетку сезоне гајења. Већина епифитних бромелија је монокарпна, што значи да после првог и јединог цветања розета пропадне. Али пре цветања оне формирају потомство (изданке) око основе мајчинске биљке. Потомство остаје на мајчинској биљци док не достигне трећину њене величине. Ако се раније одвоји требаће му више времена да стаса. У многим случајевима изданци се лако одвајају руком, али понеки пут биће потребно да се употреби оштар нож и да се одсече што ближе мајчинској биљци. Ако су изданци формирали корење, треба припазити да се оно не оштети и посадити га с младом биљчицом. Мајчинска биљка се такође пресађује, како би и она дала још потомства.

Одвојене младе биљке треба одмах да се посаде у припремљене посуде напуњене пропусним супстратом, који се састоји од једнаких делова тресета, разграђеног сувог лишћа и оштрог песка. Поступак је једноставан, биљке се само учврсте у супстрат. Треба их држати на благо осенченом месту, отприлике на 21˚Ц, и свакодневно прскати или орошавати млаком водом. Потомство врста које нису монокарпне може да се одвоји од мајчинске биљке и причврсти за подлогу на исти начин као одрасла биљка. Потомство можда неће одмах имати корење, али ће се брзо формирати ако се биљке редовно прскају и ако се неколико јастучића маховине омота око основе розете ради задржавања влаге.

Размножавање изданцима терестричних врста

Неке терестричне бромелије, нпр. Ананас и Хецхтиа, имају врежасто корење на којем се развијају изданци. На почетку сезоне гајења извадите мајчинску биљку из земље или посуде у којој се гаји и одсеците пажљиво изданке (младе биљке) без оштећивања мајчинске биљке. Врло често ћете на младим биљкама уочити мало сопственог корења, које треба да се сачува. Мајчинску биљку пресадите, а младо потомство посадите у супстрат направљен од једног дела исецканог тресета или замене за тресет, једног дела сувог лишћа и три дела оштрог песка.

Гајење из семена

Семе већине врста бромелије сеје се као и семење других врста, али је важно да се сеје док је још свеже, јер, осим неколико изузетака, оно не задржава дуго клијавост.

Izvor:agroplod.rs

Бромелије – кућно цвеће