Cveće ili gipsofila– uvek prisutno u vencima, bidermajerima i cvetnim aranžmanima – međutim, možda niste ni pomislili o njemu kao baštenskoj biljci.

 Poput lavande ili macine trave, gipsofila cveće bašti daje šarmantni, nežni izgled. Pošto ova biljka cveta od početka leta do jeseni, odličan je paravan koji će sakriti druge zeljaste biljke kada završe sezonu cvetanja.

Šlajer cveće, ili gipsofila, najčešće se javlja u dobro poznatom belom varijetetu, ali biljka može da ima i cvetove u nekoliko nijansi ružičaste i ljubičaste boje. Postoje jednogodišnje i višegodišnje sorte gipsofile, a višegodišnje mogu da prezime u bašti ukoliko nema previše vlage u zemljištu, a pre zime tlo bi trebalo da izmešate sa peskom i piljevinom.

Uzgoj

Šlajer cveće možete da uzgajate i iz semena ali, ako se opredelite za ovaj metod, ne očekujte da će cvetati prvog leta. Seme gipsofile posejte u posudu za rasad koja je napunjena lakom saksijskom zemljom. 

Seme najbolje klija kada je temperatura oko 210C.

Gajenje gipsofile će biti uspešnije ako ovo cveće posadite na sunčano mesto. Zemljište mora da bude dobro propusno i da ima pH vrednost oko 7. Sredinom leta orežite biljke ako cvetne grane počnu da strče i deluju neuredno. Orezivanje pospešuje novo cvetanje od sredine leta pa do jeseni.

Ako želite da koristite cveće za cvetne aranžmane, berite cvetne grane kada je polovina cvetova otvorena. Preostali pupoljci će se otvoriti za dan-dva i tako produžiti vek cveću. Ako želite da sušite gipsofilu, cvetne grane secite rano ujutru kada su cvetovi tek otvoreni.

Postoji oko 90 vrsta koje se razlikuju upravo po tome da li cvetaju samo jedne godine ili više godina.

Najzastupljenija višegodišnja sorta je Gipsophila elegans koja raste od 40 – 80cm u visinu i ima sitne, brojne cvetove u metlicama bele ili ružičaste boje. Cveta u julu i avgustu, međutim, vreme cvetanja može da se kontroliše periodičnom setvom svake treće nedelje.

Od višegodišnjih sorti tu su još i Gypsophila paniculata ( metličasti ili obična gipsofila), karakteristična za centralnu i istočnu Evropu, a koja može da naraste i do 1,2m i u visinu i u širinu, kao i  Gypsophila repens ( alpska gipsofila ili puzajuće šlajer cveće) koja raste do 20cm u visinu i 30 – 50cm u širinu, odnosno kao pokrivačica.

Od jednogodišnjih sorti najpopularnija je Gypsophila muralis ( Gipsy) koja se najviše koristi za cvetnjake i balkone

Izvor:prirodnoizdravo.com

Gipsofila ili poznata još kao šlajer cveće