Јапанска дуња, латински назив (Цхаеномелес јапоница) спада у листопадне жбунасте биљке ( породица: Росацеае). Потиче из Азије, постојбина су јој Кина и Јапан. На нашим просторима, већином се гаје као украсно шибље у вртовима а добре су за живу ограду. Погодне су и као бонсаи биљке.

Карактеристике
Јапанска дуња је специфични весник пролећа, и може достићи висину од једног до три метра а расте у виду трновитог грма. Сјајни, тамнозелени и благо назубљени листови по ивицама, наизменично су распоређени и једноставни док су цветови величине од 3 до 5 цм у пречнику, имају пет латица и обично су обојено наранџасто-црвеним нијансама, док су ређе оне са цветовима беле и бледо ружичасте боје. Новији култивари имају дупле цветове и пријатан нежан мирис.

Цветање јапанске дуње је крајем зиме или почетком пролећа (у марту или априлу) и најпре се јављају цветови па тек онда и листови.

Плодови јапанске дуње: Плод сазрева касно на јесен и сличан је нама познатој дуњи али доста је ситнији (дуњица има пречник 10 до 15 цм. и јестива је) . Има мирис који личи на мирисе јабуке и класичне дуње. Пошто су плодови јапанске дуње ипак прилично опори, не треба их јести као сирове. Користе се као додатак џемовима и компотима због јачања ароме, али и код ликера. Плод је богат Ц витамином.
Размножавање јапанске дуње
У средини плода јапанске дуње, налази се семе распоређено у пет преграда. Ако дуњу размножавате семеном, потребно је да се семе извади из плодова, опера и мало просуши. У децембру посејте семе у тресет. Ниче већ за око 4 седмице и у прохладним просторијама. Сачекајте потом лепше дане за пресађивање нове биљке у врт. Има јаку способност клијања.

Може се размножавати и дрвенастим и полудрвенастим резницама с краја лета или почетком јесени као и одвајањем избојака који излазе из коренових пупољака.

Узгој и нега
Јапанска дуња није захтевна за узгој. Тражи мало свежије, плодно и дренирано земљиште и сунчани положај. Воли директно сунце и не треба је често заливати. Подноси скоро сваки тип земљишта.

Биљка може да поднесе и сушу, а отпорна је и на ниске температуре. Пошто јој не сметају ни дим и прашина, идеална је за живу ограду поред прометних улица.

Орезивање јако добро подноси и лако је можете обликовати по жељи. Орезивање подстиче цветање дуње. Орезивање се обавља редовно и то после сваког цветања. Гране се обично орезују на 2 до 3 пупа, а оне прегусте се проређују уз обликовање грма, да би се видели дуњини цветови.

Прихрањивање: Јапанску дуњу треба прихранити сваког пролећа најбоље спороотапајућим ђубривима пре него крене “буђење биљке”.
Садња јапанске дуње може бити у групама и појединачно.

Савет: Ако и током зимских дана хоћемо да уживамо у цвату јапанске дуње, одрежите неколико гранчица с пуповима, унесите у топлу собу и ставите у посуду с водом. Гранчица ће брзо почети да цвета!

Проблеми
Јапанска дуња рано цвета, али се може десити да рани пролећни мразеви униште пупољке и тако долази до изостанка цветања.
Ако дође до опадања листова, а услови гајења су испоштовани, могуће је даје у питању напад гљивица, па је тада неопходно третирање фунгицидом.

Izvor:seoski poslovi

Јапанска дуња – издржљива жбунаста лепотица