Јесен је доба године када дрвеће у правом смислу те речи преузима централну позорницу у врту.

Дрвеће доноси на стотине различитих ватрених нијанси листова у баштама, али и шумама и парковима. Многа од њих, поред предивне јесење боје листа, стварају и плодове који сазревају у пуном сјају управо у јесен. Плодови се задржавају и до дубоко у зиму. Овом приликом ћемо навести неке од најатрактивнијих јесењих врста дрвећа.

ЈАПАНСКИ ЈАВОР (ацер палматум) отмено је дрво нижег раста. Његове јесење варијације у нијансама боја од пурпурне, црвене, наранџасте, златножуте, као и обликом и величином листа остављају без даха.

КАТСУРИНО ДРВО (церцидипхилум јапоникум) је једно од најлепших јесењих дрвећа, чије лишће средином јесени поприма жуто-наранџасту боју. Уз лепо лишће ово дрво испушта и прелеп мирис који подсећа на карамел.

ПАРОЦИЈА (пароттиа персика) коју зову и гвоздено дрво. Средњег је раста са широком лепезом јесењих боја листа,а од жуте и наранџасте до пурпурно црвене.

ЈАРЕБИКА (сорбус аукупариа) има упечатљиво црвенкасто жуте листове у јесен, али и црвенкасто румене плодове који сазревају у септембру, и трају током читаве зиме, и омиљена су храна птицама станарицама.

Дрвеће се сади стандардно у јесен и пролеће. Међутим, искуство говори да је најбоље садити у јесен после вегетације дрвета, а октобар је идеалан месец. Тачније, дрвеће треба садити по почетка мразева.

Уколико је дрво младо није лоше заштити стабло, и поред обавезног анкеровања, асуром или саргијом тако што се обмота све до крошње и веже. Тиме се дрво штити од ниских температура и глодара.

Приликом избора саднице обавезно треба водити рачуна о стању и симетрији крошње, као и величини корена. Крошња мора да буде симетрична са свих страна. Корен мора да буде компактан са бројним жилама.

Izvor: agropress.org.rsi

Најлепше врсте јесењег дрвећа