Bujad, obična bujad, velika bujad, obična paprat ili orlova paprat Pteridium aquilinum je višegodišnja biljka koja se veoma često susreće u prirodi.

Kod nas raste na livadama i pašnjacima, posebno u pojasu bukovih šuma u nizijama, u planinskim i predplaninskim regionima, na nekim mestima masovno. 

Zbog svojstva korena da peni kao sapun, u nekim državama (Francuskoj na primer) se upotrebljava za umivanje i pranje.

Listovi bujadi se često upotrebljavaju za odbijanje insekata prilikom čuvanja voća i povrća, pošto ima neprijatan miris. Može se koristiti i kao postelja u oborima.

Zbog značajne količine kalijumove soli u pepelu bujadi, ona se upotrebljava u staklarskoj industiji za dobijanje kalijum karbonata. Bujad je odgovarajuća dekorativna biljka za osenčana mesta zbog krupnih lepih listova.

Sastav bujadi

Koren bujadi ima značajnu količinu skroba (do 46 %), do 34 % celuloze, do 6 % pentozana, do 10 % šećera, do 10 % pepela od kojih značajna količina kalijumvog (do 4%), do 0, 4 natrijumovog, do 1, 7% silicijumovog, do 0, 9% kalcijumvog i do 1 % fosfornog. Osim toga, u biljci je nađen i sadržaj alkaloida, eteričnog ulja (do 0, 18 %), do 1, 2 % masnog ulja, sluznih svojstava, saponina, pterakvilina (gorkog glukoznog sredstva). Listovi sadrže 30 % celuloze, do 5 % pentozanina, do 10 % šećera, do 22 % belančevina, do 36 % lingina, do 2, 5 % ekstraktnih svojstava, do 8 % pepela od kojih 3, 9 kalijevog, do 0, 3 % natrijumovog, do 2, 14 % sicilijevog, do 1, 06 % kalcijevog i do 1, 24 % fosfornog. U svežim listovima bujadi je nađen i sadržaj pteramigdalina. Iz biljke je još izolovan i prunazin.

U medicinske svrhe se koristi pretežno koren i listovi bujadi. Korenje se kopa tokom proleća, čisti od zemlje, od korena uginulih starih delova i listova na drški.

Suši se u sušari, što je pre moguće nakon što se iskopa, rasporedite se u tankom sloju. Bolji kvalitet se dobija ako se suši u početku na temperaturi do 30 stepeni, a nakon toga postepeno povećava do 40-50 stepeni. Još bolje bi bilo ako se biljka stavi na jako strujanje vazduha, da izgubi deo vlage i nakon toga se suši.

Gajanje

Tokom zimskih meseci, bujad može da izdrži temperaturu do 10-13 stepeni, a tokom leta, ako temperatura pređe 20 stepeni, biljci je potrebno dodatno vazdušno navodnjavanje. Najvažnija stvar o kojoj treba da vodimo računa je da ne presuši korenov sistem, ni u jednom godišnjem dobu. Tokom leta zalivajte bujad svakog dana, a tokom zime 2-3 puta nedeljno.

Bujad se razmnožava sadnjom spora i odvajanjem matične biljke. Često se dešava da se ova vrsta poseje sama, a nove mlade biljke rastu, ako se posade u posebne posude i zalivaju pravilno, da se zemlja ne suši.

Izvor:bonapeti.rs

Orlova paprat ili Bujad izdržljiva biljka