Неке цветне врсте миришу слично као плод лимуна или наранче, а доказано је да мириси цитруса подстичу стварање хормона среће. Дакле, садња оваквих биљних врста повољно делују на наше расположење.

Познато је да мириси цитруса подстичу у мозгу стварање серотонина, хормона среће, подижу расположење те стимулирају живчани сустав чинећи нас буднијима, концентриранијима и сретнијима. Зато је пожељно у свом животом окружењу имати биљке које имају такав или сличан мирис.

Неке биљне врсте које миришу на цитрусе, а могу се узгајати и код нас су:

Пеларгонија (Пеларгониум цриспум)

Ова биљка је пореклом из Јужне Африке, а њено лишће и цветови миришу као лимун. Листови су набораног руба с длачицама па изгледају веома привлачно. Биљка је грмолика и може досећи висину око 2 метра. Може се узгајати у посудама, а у подручјима хладније климе се узгаја као једногодишња биљка. Идеално тло за њену садњу је глинасто и лагано, а погодно мјесто је оно које има најмање 5 сати дневног сунца. Приликом садње потребно јој је оставити размак око 15 цм како би се коријен могао добро развити.

Обични пајасмин (Пхиладелпхус цоронариус)

Пајасмин је грм мале до средње величине који је погодан и за узгој у посудама. Има беле цветове који цветају у лето, а миришу попут наранче. У врту се могу корисити и као живе ограде. Што се тиче места за узгој, преферира сунчана места, а тло које задржава влагу се треба избегавати. Такођер се може узгајати и у посудама средње или веће величине.

Кинески јасмин (Мурраyа паницулата)

Овај мирисни цветни грм (насловна фотографија) је пореклом из тропских делова и Кине где цвета током целе године. За нашу климу је препоручљиво узгајати га у посудама како би га могли заштити током хладнијих месеци. Ова биљка преферира изразито сунчана места, а потребно га је умерено заливати. Уколико га садимо у посуду треба га касније пресадити јер доста нарасте.

Иглица (Гераниум џ цантабригиенсе)

Отпорна је трајница која нарасте до 30 цм, розе-љубичастим цветовима. Остали део године одлична је као прекривач тла и има јако декоративне листове. Добро успева на сунцу и у полусенци, а подноси и сушу те се јако брзо шири. Потребно ју је садити на добро дренирана тла и уклањати њене одумрле цвјетове и листове.

Монарда или црвена метвуља (Монарда дидyма)

Истиче се својим црвеним цетовима који су скупљени у округласте главичасте цватове. Листови су тамно зелени с црвеном нерватуром. Ова биљка цвате у јулу, а радо ју посећују опрашивачи попут пчела. Размножава се семеном али и дељењем корена у прољеће или јесен. Одговарају јој умерено влажна, плодна и добро дренирана тла на сунчаном или полусједновитом мјесту. Њен мирис је сличан бергамоту (Цитрус бергамиа).

Мексичка наранча (Цхоисyа терната)

То је густи грм који нарасте око 3 м у висину, а има мирисне цветове који изгледом подсећају на цветове наранче и мирише слично њој. Захтева доста светлости, али у медитеранском подручју мексичку наранчу треба заштити од прејаког поподневног сунца. Место на којем се узгаја треба бити заштићено од ветра. Треба је заливати умерено, иако добро подноси и влагу.

Питоспор (Питтоспорум тобира)

То је зимзелени грм или ниже стабло, доста разгранато. Биљка нарасте до 5 м висине, а исто толико се и рашири иако је спорог раста. Листови су му тамнозелени, кожасти и сјајни, а на наличје је мат. Цветови су бели или жућкасти, а цвату од касног прољећа до краја лета. Плод му је јајолик и дрвенаст тоболац који дозрева у студеном. Код нас се често узгаја на медитеранском подручју, у парковима и насадима, као засебна биљка или скупно као жива ограда. У хладнијим деловима се може узгајати у посудама. Одговара му влажна земља, расте на сунцу или у полусени, а отпоран је на сушу и ниске температуре.

Izvor:agroklub.rs

Узгојите биљке које миришу на цитрусе