Priroda je ove plemenite životinje obdarila veoma osetljivim i razvijenim čulima, čuju istovremeno sa oba uha.

Konj čuje zvukove visokih frekvenci kao što su ultrazvuci, npr. zvukove koje proizvodi slepi miš. U prirodi konj je plen životinjama predatorima. Konji mogu da odrede smer dolaska zvuka i ako shvati taj zvuk kao opasnost, tada se može iznenada trznuti, odskočiti u stranu, odbiti da ide u pravcu u kojem vi želite ili naglo zagalopirati u suprotnom pravcu. Konj ne želi da bude hrabar. Kada bi bio hrabar sigurno bi ga neprijatelj pojeo. Njegova najbolja šansa za preživljenje je da prvo pobjegne, pa posle da razmišlja.

Postoji i razlika među rasama, toplokrvne, lakše rase imaju bolji sluh od krupnijih "hladnokrvnjaka". Zahvaljujući položaju uha konji izuzetno dobro čuju iz svih pravaca, a imaju i sposobnost da pokreću uši nezavisno jedno od drugog - ako zvuk dopire sa zadnje strane, konj može da okrene oba uha u pravcu zvuka i da tako registruje događanja, ili pak da jednim prisluškuje nazad, a drugim napred - time držeći pod kontrolom celu situaciju oko sebe. 

Čulo ukusa kod konja nije dovoljno ispitano, ne zna se da li oni pljuju biljke zbog ukusa ili mirisa.

Njuh - Ovo culo konja je mozda i najvaznije culo koje posjeduje. Konj je sposoban da izdaleka oseti vodu, a njuh mu takodje sluzi i pri odabiru hrane. Oni se upoznaju i prepoznaju mirisima. Osim toga, mirisi su veoma vazni za teritoriju. Preko njuha koji raspoznaju emotivno stanje drugih konja ali isto tako i ljudi. To nam svedoci o tome koliko je culo njuha vazno za jednog konja.

Čulo vida - Konji u mraku, i sumraku mnogo bolje vide od ljudi, zbog drugacije gradje mreznjace. Vid konju pomaze kod snalazenja u prostoru, a takodje smatra se da konji veoma dobro raspoznaju boje. Veliki vidokrug konja omogucen je ocima, koje su smestene na stranama velikog cela. Konj vidi dve razlicite slike, svako oko vidi jednu, i tako nema dubinu vida. Medjutim, u blizini konji ne vide cistu sliku i zbog toga ce najcesce, pokretima glave pokusati da sto vise izostre tu sliku.

Čulo dodira -  kod konja je rasporedjeno po celom telu, medjutim nije na svim delovim tela jednako. Najizrazitije je na njusci, vratu, ramenima i grebenu. Medjusobnim dodirima konji izgradjuju svoje veze ali isto tako im je važan i dodir ljudi, jer im on govori o tome kako ljudi postupaju sa njima. Onoliko receptora koje imaju na ekstremitetima sasvim je dovoljno da bi spoznali teritorije ili predmete na koje nailaze.

Izvor:znanje.org

Čula kod konja i njihove sposobnosti