Козе воле разноврсну храну и често је мењају, што позитивно делује на апетит, а самим тим и на производњу.

Такође, код коза у исхрани је у значајној мери заступљено брстење, више него код осталих преживара, тако да је добро када на пашњацима које искоришћавају козе, буде жбуња и ниског дрвећа. Избор зелених биљака које ове животиње могу да користе веома је широк и то је готово свака биљка која расте на нашим подручјима. За разлику од оваца, козе могу да једу и врло ароматичне биљке, с тим да је коза специфична по томе што неће узети храну која је остала после неке друге козе. Такође, праве разлику између различитих укуса: горког, слатког, сланог и киселог и запажено је да могу да једу више хране са горким укусом него говеда.

Стварање телесних резерви

Пошто по јединици телесне масе козе могу да излуче и до 1,5 пута више суве материје млека него млечне краве, потребе коза у лактацији су релативно велике. У основи, начин балансирања оброка за козе не разликује се много од оног који се примењује код крава у лактацији. Разлика је у томе што козе користе далеко већи број хранива и што се многа од њих могу добити врло јефтино или чак и бесплатно. По литру намуженог млека, оне троше мање квалитетне хране од крава.

Да би се успешно састављали оброци за козе, потребно је познавати промене у њиховом метаболитичком циклусу током године. Наиме, у току године смењују се периоди у којима коза ствара резерве у своме телу, са онима када их она троши. Дакле, у периодима када најинтензивније производи млеко (пролеће и рано лето) она не може да оствари обим конзумирања хранљивих материја за задовољење те производње. Током касног лета, јесени и почетка зиме производња млека је мања, као и потребе за развој плода. У том периоду она може да конзумира више хране него што је потребно за производњу и тако ствара телесне резерве.

Колико хране дати у које годишње доба?

Метаболизам козе на најнижем нивоу у рану јесен, око три недеље пред почетак сезоне парења. У том периоду количина млека знатно се смањује. Храна која најбоље одговара том периоду је грубља и сува. Чим се производња стабилизује на нижем нивоу, апетит козе почиње да се повећава. Исхрана у току наредних месец дана веома је важна како за њену плодност тако и за стварање телесних резерви. Оброк треба да буде богат целулузом и енергијом, а требало би да се већим делом састоји од сувих кабастих хранива уз известан додатак концентрата. Енергетска вредност оброка треба да буде као у време највише производње.

Када сезона парења једном прође, млечност и апетит коза постепено опада све до средине зиме. Оброци у овом периоду и даље треба да буду богати у енергији и целулози. Од средине зиме процеси метаболизма се постепено убрзавају и тада козама треба да се обезбеди довољно квалитетне хране. Треба водити рачуна о томе да се бременита коза засуши бар шест недеља пред партус. Обилнија исхрана током бременитости доводи до тога да се добијају крупнија јарад. Ако је оброк богат у минералима, костур јарета може да буде врло чврст што може да доведе до проблема при партусу.

Пазити да не дође до поремећаја у варењу хране

Током последњих осам недеља бременитости, пораст плода је највећа и због тога оброк мора да постане богатији у енергији, протеинима и минералима. По хранљивој вредности обок треба да буде идентичан као онај који коза добија у време највеће производње млека. Овај обим конзумираних хранљивих материја треба да се постигне у време пред партус, и да током високе бременитости оброк мора не само да задовољи квантитативне потребе животиња већ и да се одликује веома добро дефинисаним особинама.

Ако је конзумирање концентрата веће него унос кабастих хранива, може да дође до поремећаја у варењу. Зато се препоручује да у овом периоду козе имају бар 1,7 кг суве материје из кабастих хранива на 100 кг телесне масе, а количине концентрата да се постепено повећавају до постизања максималне количине од 400 - 500 грама суве материје на 100 килограма телесне масе. Из свега наведеног закључак је да је квалитет кабасте хране основни фактор од кога зависи добра производња током читаве лактације.

Пар дана пре и после јарења оброк треба да буде умањен и претежно састављен од квалитетнијих кабастих хранива да би се смањила могућност прераног или обилног наливања млека. Након овог кратког периода, оброк треба да се врати на онај обим какав је био пред партус и да остане такав три до четири недеље. Када се лактација стабилизује, коза може да се храни чак и нешто испод норматива за њену производњу јер она у то време интензивно користи раније створене резерве енергије и протеина за синтезу млека. Због тога може да се сматра као нормална појава одређени губитак телесне масе код коза током првих месеци лактације.

Izvor:agroklub.rs

Како да прилагодите оброк коза, с обзиром на годишње доба, парење и лактацију