Прошле недеље још једном смо посетили имање Мирослава Габрића из Суботице. Овога пута били смо у једном новијем објекту, на фарми коза у месту Галамбош. Погледајте шта смо све тамо забележили.

Највеће стадо коза у Србији које живи по строгим законима органске производње налази се у околини Суботице, на имању Мирослава Габрића. Погледајте шта смо све сазнали од овог сточара, какве критеријуме морају да испоштују органски фармери и колико су због тога органски производи у продаји скупљи од других.

„Ово је нова фарма, изграђена од темеља. На њој има 750 одраслих коза и још 150 младих.“

Ово су углавном козе из увоза, француске алпино расе?

„Да, већина њих је из увоза.“

Колико су оне сада просечно старе?

„Оне су углавном старе око две године.“

Дакле, младо стадо у пуној експлоатацији.

„Управо тако. Иначе, оне могу да имају 5 до 6 лактација без проблема.“

Већину ових коза у сезони музете?

„Наравно. Јарење почиње у марту и од тада се козе наредних десет месеци музу.“

Поменули сте да је ова зграда недавно подигнута од темеља. О каквом је тачно објекту реч и каква му је намена?

„Ова фарма пројектована је за 2.800 одраслих грла. Ово су објекти новог типа, грађени по стандардима Европске уније. Међутим, имају још један стандард више, а то је стандард органске производње.“

Шта подразумева стандард органске производње, какве критеријуме?

„Када је реч о грлима која су у затвореном, свако од њих има по један и по квадрат простора, а напољу по два и по квадрата. Дакле, фарма мора имати испуст тачно одређене величине, а козе не иду на испашу.“

Удаљене су и од стамбеног насеља?

„Наравно. Видели сте и сами, овде у околини нема ни кућа ни зграда, а о фабрикама да и не говорим. Најближа фабрика удаљена је 10 до 15 километара. Ово је објекат који је потпуно издвојен од цивилизације. Зато је предвиђено да се по законима органске производње овде направи национални парк.“

Шта једу козе које живе по строгим законима органске производње? Да ли оне могу да се хране као и на било којој другој фарми на којој се козе чувају због конвенционалног меса и млека?

„Наравно да не, зато су и критеријуми строжи. Ове се животиње хране искључиво органском храном која се производи на нашим њивама. Око фарме има 150 хектара нашег земљишта, које се такође користи за производњу хране баш за ове животиње. Сами производимо и луцерку и житарице и сву другу храну која је потребна за ове козе.“

Какво је измузиште потребно за козе у органској производњи?

„Објекат за измузиште је завршен. У њему истовремено могу да се музу 72 козе, у рото измузишту. Ипак, тренутно користимо измузиште у којем могу да се музу два пута по 24 козе истовремено.“

Каква је млечност ових коза? Да ли се исплатило да се оволики број грла увезе из Француске због добре генетике?

„Тек ове године ћемо видети њихову праву млечност. Тренутно, она у просеку износи око три литра млека по кози дневно.“

А када је реч о плодности? Каква је плодност ових коза?

„Код ових коза није нам важно колико су плодне, али просечно ојаре 1,6 јаради годишње. Ипак, много нам је важнија њихова млечност.“

Када очекујете да почне јарење?

„Јарење почиње око 15. марта и трајаће 2 или 3 месеца.“

Да ли ће неко од тих јарића бити за продају?

„Сва женска грла остају на нашој фарми и њих ћемо преселити у нови објекат који се налази одмах поред овог. Мушка која имају среће, иду за продају, а она која немају, нажалост иду на клање.“

Каква ће бити њихова цена?

„Цена ће бити тржишна, као и свуда.“

У марту би требала да почне са радом и ваша млекара која је направљена с циљем да буде прва млекара у којој ће се производити органски млечни производи од козјег млека.

„Тако је. Млекара 'Елена' је у изградњи. Објекат је завршен и сада су у току унутрашњи радови. Надамо се да ћемо успети пре муже све да завршимо.“

Колико ће се млека прерађивати у тој млекари дневно?

„Прерађиваћемо све од наших грла. На јесен ћемо почети прераду и овчијег млека, исто са наших фарми. До тада ћемо прерађивати само козје млеко.“

Које ћете производе правити?

„Правићемо разне врсте сирева, јогурт, кисело млеко, неке сирне намазе и наравно сурутку.“

Има ли потражње за таквим производима у Србији?

„Има потражње. Уз то, ни цена неће бити драстично већа, али ће ови производи због свог органског порекла бити 20 до 30% скупљи од осталих. Међутим, то није по 100 и више процената већа цена, као што неки људи мисле.“

Дакле, очекујете да ће ови производи добро проћи на тржишту?

„Ја се надам да ће продаја бити добра, а када буде млекара завршена, надам се да ћемо почети и да извозимо наше производе. Највероватније током следеће године. Комплетна производња се без проблема може продати и у арапском свету, али и у Русији.“

Саговорник:
Мирослав Габрић, сточар из Бачких Винограда Agromedia.rs 

Органски узгој 900 коза