Коза је по својој природи темпераментна животиња. Та особина се изражава кроз сталну потребу за кретањем. Козе увек треба држати по принципима слободног начина држања. Код нас је најзаступљенији пашњачко-стајски начин држања, где највећи део дана проводе на паши или у испусту, односно ван затвореног простора.

Генетски потенцијал коза за производњу млека и меса, у потпуности може доћи до изражаја само у оптималним условима смештаја, исхране и неге, било да се ради о држању једне или о држању великог броја коза.

Квалитетан објекат уз опрему је основ за здравље животиња, а самим тим и за продуктивнију производњу. При изградњи објеката за козе треба обратити пажњу на: одабир локације, величине подне површине, висину крова, избор материјала за под, кров и зидове, а све са циљем осигурања одговарајућих микроклиматских услова.

При планирању козарника морају се узети у обзир климатски услови подручја на којим се гради. Посебно надморска висина, месечна и годишња температура, доминантност ветрова, количине падавина и др. Козарник се треба градити на сувом, оцедном и повишеном месту.
Козарник треба изградити у правцу исток-југоисток или у хладнијим зонама у правцу југа. Локација козарника не сме бити у долини са честим маглама, нити на изложеном месту са честим и јаким ветровима. За козарник је битно да се обезбеди довољно простора за животиње, да је топао, сув, прозрачан, добро осветљен и без ветрова.

Под је најбоље извести од набијене иловаче, а уколико се ради о воденонепропусном терену потребно је извршити дренажу слојем шљунка. Под може бити и од дрвета, али због цене коштања се ређе употребљава. Бетонски и камени подови нису пожељни јер су хладни и задржавају влагу (повећавају оболења код коза). Важно је да је лежај сув и топао, што се постиже простирком од сламе (0.5 кг. сламе дневно по одраслој кози и 0.2-0.3 кг. по јарету).

Висина објекта креће се око 3 метра па и до 3.5 метара у зависности од броја животиња и климатских услова региона. Зидови се најчешће граде од опеке, а може и од дрвета. Кров се гради од дрвене конструкције, покривен црепом или салонитним таблама испод којих је пожељна изолација.

Планирана површина пода је у зависности од броја животиња и опреме у њему (појилице, јасле, измузилишта, простор за концетрат и др.). За одрасле козе потребна површина је од 1.2 до 1.5м² + 0.35м² за јасле (уколико захвата унутрашњост бокса), за јаре је потребно 0.3м² односно 1.8 - 2.2м² за козу и јарад а за јарца 3м².
Основну опрему у козарнику сачињавају: јасле, валови - корита за крмиво, помоћне ограде и појилице. Јасле могу бити различитог облика: покретне, непокретне, са усправним или косим летвама, са коритом за концетрате на дну или без. Хранидбени простор за одраслу животињу је 0.35 - 0.4 метара, а за јарад 0.1 - 0.2 м.

Јасле за козе се постављају на висини од 0.3 - 0.4 метра изнад простирке. Валови за концетрат су дужине 2 - 3 м, потребан хранидбени простор за одраслу козу 17-20 цм за јаре 10-12 цм.

Појилице у козарнику морају обезбедити довољну количину свеже чисте воде температуре 12–20°Ц, и то по једној кози 15 литара, односно 7-10 литара за саму козу, а остало служи за прање опреме и посуда. Висина појилице треба бити у висини раменог зглоба.

Преграде (ограде за преграђивање животиња од других животиња) су од дрвета и висине су 1.1 - 1.25 м.

Са обе стране објекат мора имати прозоре, чија је укупна површина једнака 1/12-15 од укупне површине пода. На чеоним зидовима се уграђују врата, обавезно двокрила, чија је ширина 2.5-3 м, а висина 2.5 м.
Испуст се гради поред дуже стране објекта и треба бити најмање исте површине као објекат. Измузилишта се граде у склопу објекта (што је данас ређе због мириса млека) и као засебан објекат. У склопу козарске фарме потребне су просторије за пријем млека и просторија - магацин за концентрована храњива.

Температура у козарнику у време јарења не сме да буде нижа од 15°Ц. Измена ваздуха и регулација температуре се најчешће изводи помоћу комбинованих система вентилације.

Izvor: agromedija.rs

Савет стручњака: Правила за прављење козарника