Агава је биљка које је посебна по томе што вене одмах након што процвета, али се на њено цветање може чекати и до 40 година. Ова биљка потиче из пустиње, па је као таква отпорна на велике температурне разлике и екстремне врућине. Поред тога што је позната по томе што се од ње прави текила, она је одлична сировина за прављење различитих врста брашна и вештачких заслађивача.

Агава је биљка која потиче из породице љиљана, иако се због њеног изгледа до недавно сматрало да је припадница породице кактуса. Ова биљка може имати и до седам метара високу, голу, из ружице листова израслу стабљику, на чијем се врху расцветава голема метлица с много цветова. Око један метар дугачко, сочно меснато лишће, које при земљи прави тако звану ружицу, на врху је шиљато, а по ободима оштре и врло шиљате бодље.

Цвета тек након 100 година, а кад процвета и донесе плод, одмах вене. Употребљава се лишће, и то свеже, или сок исцеђен из лишћа, или лишће о сушено и самлевено у прах. Најбоље је лишће употребити мало пре него што биљка процвета, или док је у пуном цветању, јер је тада у њој накупљено највише активних ствари, а оне мењају своја својства чим биљка процвета, јер тада вене.

Агавина је домовина Мексико, из којег је 1561. Године допремљена у Европу, а распрострањена је широм Средоземља, па је данас можемо пронаћи и код нас. На нашем подручју удомаћила се агава латинског назива Агава америцана. Неке врсте агаве, као Агава сисалана, дају влакно сјајно беле боје, а из неких врста, попут плаве агаве (Агаве теqуилана), добија се слатки сок. Он се може пити одмах или се алкохолним врењем претвара у напитак пулqуе – национално пиће у Мексику с око пет посто алкохола. Дестилацијом се добија позната ракија текила.
Агавин сируп или нектар прибавља се из стабле ове биљке, а користи се као природни заслађивач. Назива се иагуамиел (медена водица), јер има благи укус и светлу боју. Ређи је од меда, али је слађи, па га код кувања треба ствљати још мање него меда. Древни Астеци користили су мешавину агавиног сирупа и соли за зацељивање рана, али и као мелем код инфекција коже. И савремена медицина потврдила је предност и агавиног сирупа у борби против пиогених (гнојних) и цревних бактерија.

Агавин се нецтар добија из агавиних истова. Режу се листови старии змеђу 7 и 14 година. Кад је од њих прибављен сок, листови се суше и самељу у прах. Добијени сок се филтрира, а потом загрева на ниским температурама како би се одвојили полисахариди од обичних шећера.

Главни полисахарид садржан у агавином нектару је инулин, који се углавном састоји од фруктозе. Филтрирани сок варира од светло до тамно жуте боје, у зависности од начина обраде. Језгро листа агаве богато је сахарином и печена је врло укусна за јело. Семе се пак користи за добијање брашна од којег се може правити тестенина за супе или, ако се помеша са житним или зобеним брашном, испећи хлеб.

 Лековита својства

Агавин корен је диуретик, а користи се и у лечењу болести зуба. Због својег ниског гликемијског индекса, агавин сируп готово нимало не утиче на ниво шећера у крви. Стога је идеалан за дијабетичаре и људе преосетљиве на шећер. Гликемијски индекс је мера која нам показује којом брзином и интензитетом се повећава ниво глукозе у крви након конзумирања одређене хране. Поређења ради, гликемијски индекс агавиног сирупа је 27, меда 83, а белог шећера 137. Но, нижи гликемијски индекс не значи и мању слаткоћу: агава је 1,4 до 1,6 пута слађа од обичног шећера, те је и калоричнија од глукозе.

Осим ниског гликемијског индекса, агавин сируп има и низ других позитивних учинака на здравље. Агава садржи сапонине и фруктане. Сапонини имају антиупална својства и јачају имунолошки систем, те помажу у борби против бактерија. Фруктани су корисни код дијабетеса и смањују ниво штетних цревних бактерија, помажу код затвора и смањују ризик од настанка рака црева. Фруктани такође повећавају апсорпцију минерал попут калцијума и магнезијума потврдили су научници с Националног политехничког института у Гуанајуату у Мексику.
Доста висок ниво калцијума, заједно с магнезијумом и витамином Д, смањује опасност од остеопорозе и других болести повезаних са здрављем костију. Агава садржи и инулин, врсту фруктана којем се приписује низ позитивних учинака на људско здравље. Студије показују да је инулин погодан за губитак вишка килограма због својег малог гликемичког индекса, узроковања осећаја ситости.

Инулин је повезан са смањењем нивоа холестерола и ризика за неколико врста рака. Сируп агаве садржи и влакна која потпомажу рад пробавног система, па тако садржи многе елементе у траговима, попут калцијума, гвожђа и витамина Б и Ц. Агавин сируп не садржи скроб, па је овај заслађивач погодан за особе на без глутенској исхрани.

Како се прави природни заслађивач

Агава је укусна и једноставна за коришћење. У поређењу са медом и другим органским сирупима, агавин је нецтар благ те се лако отапа. Агава је идеално заслађивач за оне који желе јела засладити органским производом. Приликом куповине агавиног сирупа, побрините се да купујете органски производ те да се ради о нектару из листа агаве, а не из корена.Обратите пажњу на то да купујете производ који није обрађиван на високим температурама. Такав сируп обично има тамнију боју и интензивнији мирис. Сируп агаве можете користити за припрему колача, пудинга, пецива, маринада, воћних и млечних напитака, компота, пекмеза па чак и за салате од воћа и поврћа. Посебно добро се слаже са сусамом, због тога је одличан за припрему пецива с овим семенкама. Пошто је агава сируп 1.4 до 1.6 пута слађи од шећера, треба те га ставити у нешто мањим количинама.

Izvor: agromedia.rs

Биљка за све: Од агаве се праве текила, брашно и вештачки заслађивачи