Једна од најчешће сађених туја - Тхуја оцциденталис „смарагд“, је култивар америчке (западне) тује. Према неким подацима, култивисана је још у 19. веку, а име је добила по боји четина која је смарагдна. У току зиме четине благо потамне, али већ у пролеће добијају карактеристичну боју.

Што се висине тиче, смарагд нарасте и до шест метара. Атрактивна је и као солитерна биљка, а посебно је интересантна за линеарну садњу.

Посљедњих година интензивно пропада, суши се делимично или потпуно. Ово интензивно пропадање узрокују поједине врсте инсеката и гљивична обољења.

Тујин красник (Палмар фестива) је честа штеточина која напада млађе и старије примерке тује. Величине је до 10 мм. Јаја полаже током пролећа. У почетку се може приметити задебљање на тањим деловима стабљике, испод којих се налазе беле спљоштене ларве. Део стабљике изнад задебљања физиолоши слаби и полако се суши, пошто ларве изгризају стабљику, при том чинећи неправилне ходнике под кором. Даљим током напада долази до сушења вршних делова биљке, зелени делови избојака полако бледе, затим попримају светлосмеђу боју од унутрашњег дела гране према периферији, те се на крају осуши цела грана.

У циљу заштите потребно је у пролеће уклонити заражене гране и обавезно их спалити. Третирање инсектицидима (акт. супстанца абамектин) превентивно током маја, а уколико дође до напада третирање поновити и до три пута у току сезоне при сувом времену у интервалима од 45 дана.

Поткорњаци (Пхлоеосинус) спадају у најопасније штеточине. Нападају стабла физиолошки слабе кондиције. Одрасле јединке буше рупе на кори стабла, те под кором, на дубини од око 5 мм, образују место кукуљења. Ови инсекти се убушују у рашље грана, гђе се хране, те на том месту можемо видети пиљевину и смолу. Изнад тог места долази до сушења врхова гране. Ако дође до успешног убушивања у стабло и оснивања новога легла, опстанак читаве биљке је под знаком питања.

У циљу заштите одстранити нападнуте делове стабла, те спалити. Ако су поткорњаци већ основали легло, потребно је уништити (спалити) цијело стабло да не би дошло до ширења заразе.

Тујин мољац-минер (Аргyрестхиа тхуиелла) је мали ноћни лептир величине око 5 мм. Гусенице су дуге око 5 мм, живе у избојку и активне су зими када је температура изнад 0°Ц. Нападнути избојци изгледају прозирни (минирани су). Унутар избојка налази се жутозелена малена гусеница која на бази оштећене гранчице направи излазну рупу, што узрокује сушење целе гране од врха до споја са деблом. У циљу заштите, уколико се примете да листови жуте, на појединим гранама, грану треба одмах одсећи испод места бушења коре. Сузбијање се врши инсектицидима (синтетски пиретроиди, абамектин) у доба лета мољаца при сувом времену.

У циљу превентивне и заштите у току напада, поред редовног третирања инсектицидима, помаже и повремено заливање водом целих биљака (туширање), које ће наравно бити неколико дана пре или после хемијског третирања (никако и једно и друго). Заливање целе биљке обавити рано ујутру или касно увече. Редовним прихрањивањем и наводњавањем помажете самој биљци да се боље заштити и регенерише.

 Izvor:/agromedija.rs

Честе штеточине које нападају тује