Реиши, лековита гљива која се у кинеској традиционалној медицини користи више од 4.000 година, на Западу је постала популарна тек последњих неколико деценија. На латинском Ганодерма луцидум, а на кинеском Линг Зхи, ова гљива је у Србији ипак најпознатија по свом јапанском имену – Реиши.

У природи најчешће расте на пањевима или обореним стаблима храста, због чега је у народу позната и као храстова сјајница. Плодоносно тело је тврде и дрвенасте структуре, а састоји се од шешира и бочно везане дршке. Шешир је сјајан, пречника 2-30 цм, у почетку неправилан, а касније лепезастог облика. Боја потпуно зреле гљиве може бити различитих нијанси наранџасте, црвене или браон. На површини шешира јасно се виде концентричне зоне различите старости.

Листа здравствених бенефита које ова гљива доноси заиста је дугачка. Писани трагови говоре да је у традиционалној медицини Кине и Јапана коришћена за третирање нефритиса, хипертензије, артритиса, несанице, бронхитиса, астме и чира на желуцу. Сматрана је чудотворним леком за све болести, а савремена истраживања показују да делује антитуморно, помаже при третирању ХИВ инфекција, има позитивне ефекте на кардиоваскуларни систем, доприноси заштити јетре, бољем раду нервног система...

Др Анита Клаус, професор Пољопривредног факултета у Земуну и велики познавалац ове гљиве, каже да Реиши расте од маја до новембра. „Ganoderma lucidum је гљива типична за мртва или умирућа стабла првенствено храста, а затим и јавора, бреста, жалосне врбе, магнолије, шљиве. Може се наћи на пањевима, а понекад и на самој земљи, везана за корење дрвећа”, објашњава професорка Клаус.

Масовна производња Реиши гљиве покренута је 1971. године, а данас се под потпуно контролисаним условима индустријски гаје велике количине, које се користе за фармаколошка и клиничка испитивања. Др Клаус наводи да је гајење ове гљиве прилично једноставно, али је неопходан здрав мицелијум, који ће под одговарајућим условима моћи да обрасте супстрат и формира плодоносна тела.

„Гајење на облицама је практично, једноставно и потпуно природно. Потребно је формирати облице дужине око 1 м и пречника 10-25 цм, сечењем грана јове или тополе, мада се могу користити и друге врсте брзорастућег дрвећа”, каже др Клаус.

На облицама се избуше отвори, у њих се убаце зрна жита или ражи обрасла мицелијумом, а затим се отвори залију воском, због заштите од инсеката и неповољних временских услова. Како би гљиве могле неометано да се развијају, треба им обезбедити заштиту од директног сунчевог зрачења и довољно влаге. Облице треба укопати у земљу читавом дужином, или их једноставно положити, уколико је земљиште влажније.

„Најбоље би било да изаберете засенчено, природно влажно место, али је могуће и постављање рамова са тканинама. При овом начину гајења потребно је да прође шест месеци до две године до прве значајне бербе, а затим се берба на истим облицама наставља следећих четири до пет година.”

„Могућа је и инокулација кратких облица, дужине 30-50 цм, које се смештају у саксије, напуњене струготином и до врха допуњене земљом. Саксије треба држати у стакленицима”, додаје наша саговорница.

Ипак, иако је прилично једноставно, гајење на облицама има и недостатака – споро је и могу се јавити проблеми због варирања температуре (зима–лето). Зато се за гајење већих количина ове гљиве препоручује гајење на супстрату, у затвореној просторији, под контролисаним условима.

„Показало се да је погодан супстрат мешавина струготине и пиљевине добијених од јове и храста. Мешавина се пакује у специјалне вреће које се стерилишу, а затим се врши инокулација. Вреће треба ређати хоризонтално једну на другу, тако да гљиве које израстају из отвора вреће формирају вертикални ’зид’ ”, каже професорка Клаус.

После 30-60 дана од инокулације, вреће треба отворити, како би се променила концентрација угљен-диоксида и тиме стимулисало формирање шешира на врху дршке. Температура у просторији треба да износи око 24оЦ, уз високу влажност ваздуха. Од инокулације до момента бербе треба да прође нешто мање од три месеца.

Др Клаус наглашава да је од посебне важности да се гљива убере у моменту потпуне зрелости. „Уколико пожурите и уберете је прерано, њено благотворно дејство ће изостати. Тек у моменту потпуне зрелости долазе до изражаја једињења која имају позитиван утицај на људски организам, као што су протеоглукани, дијететска влакна, стероиди или неки полисахариди. Интересантно је да Ganoderma lucidum садржи и органски германијум који има способност да неутралише бол код последњих стадијума канцера.”

За крај вам доносимо и рецепт за чај од Реиши гљиве: У литар воде ставите три до пет грама осушене гљиве и оставите да одстоји преко ноћи. Сутрадан кувајте два сата, у поклопљеној посуди. Чај се конзумира млак, уз додатак витамина Ц, а по потреби можете додати и мед. Најбоље је пити га ујутру.

Саговорница: Др Анита Клаус, професор Пољопривредног факултета у Земуну

Agromedia.rs

Чудесна Реиши гљива