Bosiljak se koristi za verske obrede kao lekovita biljka i kao začin. Zbog korisnih sastojaka i prijatnog mirisa, upotrebljavaju se: stablo, grančice, listovi i cvetovi. Bosiljak se koristi zelen, a najviše u sušenom stanju.

Najbolje je sejati početkom maja direktno u zemlju, a za raniju berbu koristiti rasad od sredine marta. Sadnja bosiljka najbolje uspeva na sunčanim, zaštićenim mestima sa plodnom, vlažnom zemljom. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja (nakon mrazeva), na razmak 50x25 cm, dok se rasad seje u martu. Traži redovno zalivanje i toplotu, a može se uspešno gajiti i u saksijama tokom cele godine.

Ključni koraci za sadnju bosiljka:

Najbolje je sejati početkom maja direktno u zemlju, a za raniju berbu koristiti rasad od sredine marta. Odgovara mu rastresito, humusno zemljište i sunčan položaj.

Seje se na dubinu od 0.5 do 1 cm sa razmakom između redova 40-50 cm, a u redu 20-30 cm. Optimalna temperatura za klijanje je od 18 do 20 stepeni.

Zalivanje i održavanje
Zahteva dosta vlage, ali ne podnosi previše vode u zoni korena. Preporučuje se pinciranje (otkidanje vrhova) kako bi se biljka razgranala i proizvela više listova.

Bosiljak je odličan za sadnju u blizini paradajza jer odbija štetočine, a može se gajiti i u saksijama na terasi.

Pokazao se kao odličan prirodni lek protiv depresije, kašlja i glavobolje. Bosiljak je poznat po po svojim jakim antiupalnim i antioksidantnim svojstvima. Antioksidanti koji se nalaze u bosiljku štite telo od slobodnih radikala. Oksidativni stres može izazvati mnoge bolesti, te je bosiljak odlično sredstvo za prevenciju istih. Antioksidanti sprečavaju i starenje ćelija. Njegovi listovi bogati su vitaminima A i C, a sadrže i ugljene hidrate. Sveži listovi bosiljka mogu se koristiti kao obloge kod otečenih i bolnih zglobova.

Agroinfo.rs

Sada je vreme za bosiljak: Kako da ga gajite