Рицинус је једногодишња, а негде и вишегодишња зељаста биљка. Пореклом је из тропских крајева и одговара му топло време, као и доста влаге

Има атрактивне листове и цветове. Огромни листови у јесен поцрвене, такође и плодови, који највише подсећају на плод кестена, који чине ову биљку правим украсом врта.

Цвета ситним белим цветовима, који су груписани у цвасти. Рицинус се гаји за украс, као и за сировину за производњу веома цењеног и траженог рицинусовог уља.  Стручњаци тврде да је једна од најотровнијих биљака. Са друге стране, рицинус је познат као лековита биљка.

Лековито је само уље из семенки рицинуса.

Услед контакта са рицинусом, може доћи до бурне алергијске реакције. Цела биљка је отровна, а посебно семе.

У народној медицини рицинус је, односно рицинусово уље, традиционално средство у лечењу опстипације и тегоба црева, хемороида, аналних фистула, полипа у цревима, катара желуца и црева.  Користи се у лечењу оштећене јетре и слезине, грознице, главобоље, лумбага, реуме, ишијаса, болова у зглобовима, нервних болести, за чишћење крви након тровања. Данас се рицинусово уље све више примењује у козметичкој индустрији. Највише се користи за косу, обрве и трепавице. Има регенеративна својства. На кожу делује заштитно, умирујуће и зацељујуће.

Рицинус се може узгајати у саксији, али ће у башти више нарасти. Размножава се семеном. Пошто се у нашим крајевима узгаја као једногодишња биљка, сеје се сваке године обично у марту месецу. Семенке се потапају у млаку воду на 24 х. Семе клија у року од месец дана. У мају месецу када биљка достигне висину од 15 цм, може се пресадити у врт.

Прављење рицинусовог уља треба препустити квалификованим стручним особама. Уље се добија у поступку хладног цеђења зрелог ољуштеног рицинусовог семена. Затим се уље кува, како би се елиминисао рицин (отров).

Izvor: agropress.org.rs

Зашто је рицинус лековита и отровна биљка?