Италијански љуљ је пореклом из Јужне Европе. Гаји се на већим површинама у Европи, Азији, Јужној Америци, Аустралији и осталим деловима света. Одликује се високим приносом, квалитетном и укусном крмом.

Употребљава се првенствено за косидбу, исхрану стоке у облику зелене крме и сена. Мора се рећи да се одлично користи и у испаши. Од њега се прави квалитетна силажа. Заузима значајно место у травно-легуминозним смешама, добро се комбинује са црвеном детелином.

Корен италијанског љуља је јак и плитак, има растресит бокор, не ствара ризоме и столоне. Стабло је високо 30-100 цм, чланковито. Најбољи пораст и развој постиже на 20-25⁰ Ц. На сушу је осетљив, али високе летње температуре подноси боље од енглеског љуља. Подноси земљишта која су добро снабдевена водом за нормалан развој биљака. Може се гајити на подручјима где има више падавина од 500 мм. Јаке и дуге суше му смањују принос.

На плодним, добро ђубреним и правилно коришћеним површинама може се гајити до 4. године. Вредност пХ у опсегу од 5,0-7,8 је одговарајући за производњу италијанског љуља, а оптималан пХ је од 5,5-7,5. Ђубрењу италијанског љуља треба приступити по правилу, после урађене хемијске анализе земљишта. По правилу на ђубрење и наводњавање италијански љуљ реагује тако што даје високе приносе.

Према неким истраживањима максималан принос (око 14 тона суве материје) се постиже применом 350-400 кг/ха азота. Препоручује се при заснивању ђубрење са 80 кг/ха фосфора и 100 кг/ха калијума.

Сетва се обавља у рано пролеће или рану јесен на дубину од 0,5-1,5 цм са количином семена од 25-30 кг/ха, а количина семена у смешама износи од 22-28 кг/ха. На лоше припремљеним земљиштима количина семена се повећава од 50-100%. Највећи значај има у смеши са црвеном детелином и тада у смеши учествује до 20%.

Од мера неге треба поменути наводњавање и прихрањивање при чему се постижу максимални резултати. После сваког откоса треба применити 60-90 кг/ха азота.

Косидба се обавља пре класања и могуће је добити од 4-6 откоса. Има брз пораст, после косидбе или испаше добро се регенерише. За сено и силажу тренутак кошења је пре класања и тада се постиже највећа количина хранљивих материја . Када се користи за испашу прави тренутак за почетак испаше је када су биљке високе 25-30 цм. Код производње италијанског љуља намењеног за силирање треба бити обазрив пошто повећане количине азота могу утицати на млечно-киселинску ферментацију. Применом више од 150 кг/ха азота долази до значајног смањења суве материје у силажи, опада количина водорастворљивих угљених хидрата, а удео азота се повећава као и пХ што може утицати и на сам процес силирања и сам квалитет силаже.

Може се рећи да при просечним условима, у смислу падавина и ђубрења, италијански љуљ може дати 3-4 откоса или 35-45 т/ха зелене крме или 8-12 т/ха сена.

Аутор: Милош Николетић, дипл. инж.

Izvor:poljosfera.rs

Италијански љуљ