Стручњаци из 18 европских земаља, чланови „Еуробоар“ групе, разменили су у Убу искуства о биологији и понашању дивљих свиња, мерама за унапређење ловног газдовања, а тема је била и афричка куга - заразна болест која се шири Европом угрожавајући и домаће свиње.

У ловачком дому у Убу, у ловишту којим газдује Ловачко удружење „Тамнава“, недавно је одржана Друга стручно-научна радионица чланова „Еуробоар“ групе, међународне научне мреже за прикупљање података и размену научних информација у вези са дивљом свињом.

Истраживачи разних струка - биолози, еколози, ловни стручњаци - разменили су искуства о газдовању овом врстом дивљачи, бројности и структури популација, понашању дивљих свиња у различитим условима станишта, губицима, штетама и многим другим темема.

На скупу је учествовало 26 чланова „Еуробоар“ групе из 18 европских земаља, укључујући и нашу - водећих стручњака у овој области из Француске, Италије, Русије, Мађарске, Словеније, Швајцарске, Луксембурга, Чешке, Шпаније, Португала, Бугарске итд.

Ова група је, иначе, део шире научне мреже „Еуроунгулатес“ (европски дивљи папкари - јелен, срна и дивља свиња). Реч је о отвореном пројекту који подржавају разни европски истраживачки институти и организације ради проучавања социјалне структуре и понашања дивљачи у различитим стаништима и под различитим условима ловног газдовања.

„Мрежа је базирана на подацима који се добијају применом ГПС огрлица (праћење кретања, понашања, места задржавања дивљачи итд.) и омогућава брзу размену научних информација и реализацију заједничких пројеката који не би могли ефикасно да се спроведу у оквиру мање групе или радом појединих истраживача.

Тако се, рецимо, подаци из неколико земаља користе за исти рад, па такви радови имају знатно већу вредност и омогућавају решавање много важнијих питања.

Једно од важних питања свакако је и брзо ширење афричке куге свиња по централној и источној Европи.

Ова вироза, против које нема ни лека ни вакцине, појавила се летос и у нашем комшилуку - на фармама свиња у Румунији, због чега је у августу 2017. реаговала и Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде увођењем превентивних мера и формирањем стручног тима за праћење стања.

Ова заразна болест домаћих и дивљих свиња се не преноси на људе, нити на друге животињске врсте, али се лако шири и наноси велике економске штете и пољопривреди и ловству. Тамо где се појави, обавезно је убијање свих свиња на газдинству.

Први пут је описана у Кенији 1921. године и до 1957. била је присутна само на афричком континенту. Тада је стигла у Европу: најпре у Португал, па 1960. у Шпанију и на италијанско острво Сардинију. Осамдесетих година се појавила у Белгији и Холандији, али је брзо искорењена, као и нешто касније у Португалу и Шпанији.

Ново жариште јавило се 2007. у Грузији, када је уништена готово целокупна тамошња популација свиња. Одатле се зараза ширила на Јерменију, Русију, Азербејџан, Украјину, Белорусију, Естонију, Летонију, Литванију, Пољску, Молдавију, а 2017. појавила се и у Чешкој и Румунији. На Сардинији и у Русији овај ДНК вирус је стално присутан.

Болест се лако шири контактом заражених са здравим свињама, исхраном помијама у којима има контаминираних остатака хране, контаминираном водом, одећом, обућом, прибором, опремом, стајњаком, преко инфицираних крпеља, лешева, глодара. Афричка куга свиња је хеморагична грозница, а смртност је 90 до 100%.

Екскреција вируса код заражених свиња почиње два дана пре појаве клиничких симптома (изненадна угинућа, крварења по кожи, крвави пролив...), а може трајати и до 70 дана након инфекције. Вирус је врло отпоран - преживљава 11 дана у фецесу, 15 недеља у расхлађеном, а знатно дуже у замрзнутом месу и сухомеснатим производима.

Пошто лековитог препарата нема, једини лек су превентивне мере: избегавање исхране помијама, контакта домаћих и дивљих свиња, држања на паши, постављање дезобаријера, дезинфекција одеће, обуће, прибора, возила, посебно након лова или контакта са дивљим свињама, обавезна пријава сваког болесног или угинулог грла ветеринару.

Презентације и дискусије на стручном скупу у Убу показале су још једном, како истиче проф. Гачић, да постоје велике разлике у природним условима и организацији газдовања дивљим свињама у појединим земљама. Треба обуздати повећање бројности, и због болести и због штета на усевима, а лов се није показао као ефикасно средство.

Чланови „Еуробоар“ групе наглашавају важност база података о дивљој свињи, и другим врстама дивљачи, који би били на располагању и другим организацијама. Тако би, на пример, како истиче наш саговорник, Европској агенцији за безбедност хране подаци о густини насељености дивље свиње у појединим земљама били драгоцени за предузимање благовремених и адекватних мера против афричке куге.
Што се тиче мера у ловишту на подручјима која су заражена или угрожена од афричке куге, стручњаци који се баве дивљим свињама залажу се за смањење густине популације, забрану или ограничавање допунског храњења, значајно повећање одстрела и забрану групног лова са псима.

Наши ловци свакако треба доследно да се придржавају законских прописа из области ветеринарства и да, као и одгајивачи домаћих свиња, науче како да препознају ову опасну болест и који су начини преношења, без обзира што није евидентирана у Србији. Брошуре са тим информацијама и упутствима могу се наћи на веб страницама Министарства пољопривреде и Ловачког савеза Србије.

Izvor: agromedija.rs

Афричка куга - превентива једини спас