Ova životinja, poput vuka, pripada psećoj porodici. Na Zemlji živi ogroman broj različitih lisica, od običnih do letećih. U narodnim bajkama ona simbolizira lukavost i oštar um.

Lisica (Vulpes Vulpes) u bliskom srodstvu je sa vukom i psom, te s njima ima dosta sličnih karakteristika. Veliki je grabljivac i u lovištima nanosi velike štete sitnoj divljači, a ponekad i krupnoj. Kod nas lisica naseljava celu Srbiju, a najviše je ima u Šumadiji i lovištima Vojvodine. Lisica je hitra i okretna, oprezna i odvažna, a njena lukavost je najpoznatija odlika. Dobro skače, penje se, a po potrebi i pliva. Sve ove odlike lisicu savrstavju u najopasnije predatore u svakom lovištu. Lovi zečeve, fazane, jarebice i madu lanad, takođe uništava i jaja ptica koje se gnezde na zemlji. Iz zemlje vadi miševe i krtice, a u nedostatku bolje hrane jede žabe, guštere, puževe i insekte. Gladana lisica jede strvine, opalo zrelo voće, a u vinogradu odgriza grozdove.

Ovo je uglavnom noćna životinja, odnosno većina njenih aktivnosti odvija se noću. Zatim odlazi u lov, u potrazi za hranom. Svake noći ide u drugom pravcu, a za jednu noć može preći od 4 do 13 km. Kad je lepo vreme, skriva se gustom šipragu, trsci i visokom žitu, a često se može primetiti na čistinama, gde se ispružena sunča. Kada pada kiša, zavlači se se u jame, koje prethodno kopa u zemlji. Ipak lisica najčešće gotovu jamu otme od jazavca.

Ove pozemne jazbine su dosta duboke, a završavaju se kotlastim proširenjem u kom lisica boravi. Jame obavezno imaju više ulaza/izlaza koje lisica koristi za beg u slučaju opasnosti. Na svojoj teritoriji lisica uvek ima više jama, koje koristi za odmaranje i skrivanje od opasnosti kada je u lovu ili obilasku teritorije. U vreme snežnih vejevica, lisica ne boravi u jami, već luta lovištemu potrazi za hranom, koja najčešće bude zec na logi ili od hladnoće umrtvljena koka.

U dužinu naraste oko 90 cm, a u visinu 40 cm. Rep joj je dugačak do 40 cm. U zavisnosti od uslova u kojima živi i čime se hrani odrasla lisica može biti teška 7-9 kg. Živi 12 do 15 godina. Boja dlake prilagođava se osnovnom tonu terena gde živi, pa ih ima u svim nijansama - od crvenkastožućkaste do kestenjastožute boje. Ima ih sasvim crnih i sasvim belih.

Na vrhu repa prepoznatljiv je beli čuperak. Rep lisice obrastao je dugom i kudravom dlakom, crvrnožute boje. U korenu repa ima dve žlezde, obrasle crnom dlakom. One luče lepljivu tečnost, čiji miris podseća na miris ljubičice. Pored repnih žlezda, lisica ima i mirisne žlezde na šapama. Nos lisice je sjajnocrne boje, uši su crne i u korenu crvenkaste. Sluh, njuh i vid su odlično razvijeni , što joj  daje mogućnost za uspešan lov, kao i šansu za pravovremen beg od opasnosti. Pri hodanju stavlja nugu ispred noge, pa joj je trag veoma karakterističan.

Lisice se pare u februaru. Tada ženka iz repne žlezde luči miris koji mami mužjaka. Pare se u jami. Bremenitist traje 50-52 dana. Okoti obično 3-9 mladih. Liščići su pepeljastosive boje i prvih 12-14 dana su slepi. Dok maldi ne progledaju maka ih ne napušta. Sisaju mesec i po, a sa 3-4 meseca su samostalni.

Najveće štete u lovištima lisice prave, uparvo u periodiu dok podižu mlade. U ovom preiodu love sve što mogu, čak i više nego što im je potrebno, sve samo da bi osigurale napredak svog potomstva. Kada mladi malo ojačaju, majka im donosi živu lovinu, da je oni sami udave i tako ih uči lovu. Kad još malo odrastu počinje ih voditi sa sobom u lov. U julu ih potpuno napušta, a oni su tada svakako sposobni za samostlan život.

Uvaćena mlada lisica se nikada ne može potpuno pripitomiti. Najčešće oboljevaju od šuge, a usled loših životnih uslova ih prevlada besnilo, kada su veoma opasne i po ljude. Lisice ulovljene od novembra do februara uglavnom imaju dobro krzno.    

Agroinfo.rs

LISICA: Upoznajte se sa osnovnim karakteristikama ove lukave životinje