Prepelica je iz godine u godinu sve popularnija divljač među našim lovcima, posebno mlađim i pravim lovcima.

Sve su izraženiji problemi u mnogim udruženjima - pre svega, zbog promena u poljoprivredi, velike savremene zadruge i vlasnici zemlje odmah pale ili tanjiraju i zaoravaju strnjišta, često ih i prskaju totalnim herbicidima koji nikako ne odgovaraju ni jednoj vrsti divljači, a lucerke se intenzivno kose zbog proizvodnje senaže ili 4. tog otkosa sena, tako da je udruženje gde se ne oru strnjišta prilično privilegovano, jer je lov na manjem broju privatnih parcela moguć, ali to nije to - jer nema lova na prepelicu bez većih površina - strnjišta i lucerišta.

Detelina brzo osvaja i raste posle kosidbe, pa lovci imaju najbolje mesto za lov, jer je daleko lakše nišaniti prepelicu na podlozi koja je zelena, nego žuta, posebno u sumrak i svitanje kada lovci zbog broja prepelica ostaju u lovištima ili žure da što pre započnu lov.

Prvi cugovi i veća brojnost prepelica u lovištima je već oko 20. tog avgusta, da bi špic seobe bio do druge polovine septembra. Tada su u lovištima ptice iz većeg dela Evrope, jer migratorni putevi ovih ptica prilično zahvataju teritoriju naše zemlje. 

Najbolje vreme za lov prepelica je sigurno svitanje. I po najvećoj suši tada ima bar malo rose, lov duže traje, psi lakše rade - a i u poljima je moguće naći veći broj ptica.
Posebno je lep lov kada se zadesi daje dan oblačan ili rominja kišica, tada se može loviti i do 9-10 časova, što lovcima omogućava duže zadržavanje, veću pretragu terena i više podignute divljači. 

Lovački pas

Lov na prepelice jednostavno nije moguć bez dobro obučenog lovačkog psa. Neprikosnoveni kralj lova na prepelicu je sigurno NKD ptičar. Naravno da su upotrebljive i ostale rase, poput vižli, NOD ptičara i bretona, ali kratkodlaki nemci plene svojim stilom, kratkim radom, perfektnim nosom i aportom. 

Jedna posebna rasa se u poslednjih nekoliko godina izdvaja - engleski špringer španijel, ali ovi psi ne markiraju i mnogi lovci iz zbog toga ne vole. Oni kratko rade, imaju perfektan aport a najbolje rade u paru. Jedina mana im je - zbog niskog nošenja glave u oči im upada mnogo semenja sirka i muvara, tako da je posle svakog lova odlazak veterinaru neophodan, jer nemarni lovac i tekako rizikuje ozbiljnu infekciju oka svog pomoćnika.

Da bi lov bio uspešan, poželjne su manje grupe, ne više od 5-6 lovaca.

Razmak između lovaca je oko 10 tak metara, upravo zbog činjenice da prepelice znaju da se izvuku i unazad i da poleću iza leđa ili da jednostavno ostanu ne podignute. 

Izvor:poljoberza.net

Prepelica mala a najlepši lov