Zec je poznat po osobini da ponuđenu hranu uzima samo u ,,kritičnim” situacijama: za vreme velikog snega i kada prirodne hrane ima jako malo. Od svih vrsta pernate divljači, fazan najviše zahteva zimsko prihranjivanje.

Većinu svojih potreba u toku vegetacije zec zadovoljava hranom iz prirode ili sa oranica. Deficit hrane može da se javi u toku zime, pre svega u vreme dubokog snežnog pokrivača, kada zec pravi i velike štete u voćnjacima guleći koru mladim voćkama. Za prihranjivanje se koristi pre svega lisnato (a ne travno) seno, i to od lucerke, deteline i grahorice, zatim repa, kelj, kupus i dobar lisnik. U ovu svrhu snopovi sena ili nakresanih grančica vešaju se za grane ili vezuju za kočiće pobijene u zemlju. 

U periodu po kombajniranju žita, na neplodnim zemljištima i međama fazan konzumira seme korova, plodove i semenke žbunja. Približavanjem kraja vegetacije fazan postaje sve zavisniji od prihranjivanja. Inače, u potrazi za hranom može jako puno da odluta. Dodatnu hranu čini zrnevlje i eventualno peletirana hrana prečnika 3-5 mm, kao i sočna hrana (repa, šargarepa, kupus, keleraba, kelj i otpaci voća). Za zimsku prihranu fazana planira se dnevna količina zrnaste hrane od oko 40 g po jedinki.

Na prilazne staze hranilištima sipa se zrnasta hrana ili klasje žita, što ima za cilj da fazane privuče i dovede do hranilišta. Davanjem pleve i klasja fazani su prinuđeni da čeprkanjem traže hranu, slično kao i u prirodi. Hrana se donosi na hranilišta dnevno ili svaki drugi dan. Najbolje je da se raspodeljuje ujutru, jer je fazan najaktivniji u traženju hrane ujutru i uveče.

Intenzivno prihranjivanje fazana

U slučaju većih padavina fazan se preko celog dana zadržava u blizini hranilišta. Intenzivno prihranjivanje fazana počinje u ravničarskim predelima od novembra i traje do kraja marta, na srednje visokim terenima od oktobra i vrši se do kraja marta, a na visokim od oktobra do kraja aprila. Količina hrane zavisi od područja i dužine prihranjivanja.

Izvor:lovacke-price.com

Prihranjivanje divljači (zeca i fazana)