Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Najveći broj poljoprivrednika uopšte nema valjak, pa je razumljivo što ne primenjuju ovu agrotehničku meru.

Kad je u pitanju valjanje, mogu se postaviti brojna pitanja: zašto treba valjati useve, kada i kojim oruđem obaviti ovu agrotehničku operaciju.

Valjanje treba obaviti samo u slučaju da za to postoji potreba i kada se steknu odgovarajući uslovi. Ovog proleća valjanje ozimih useva treba da bude redovna agrotehnička mera na većini parcela. Razlog je velika rastresitost zemljišta i propadanje lisne mase zbog jakih mrazeva. Rastresito zemljište se prepoznaje po tome što prilikom hodanja po njivi stopala propadaju duboko u zemljište.

Značaj valjanja zemljišta

Mrazevi rastresaju i podižu zemljište što dovodi do pojave koja se naziva "podlubljivanje". Reč "podlubljivanje" vodi poreklo od staroslovenske reči lub koja je označavala koru lipe. Posledica podlubljivanja je kidanje i ogoljavanje korena biljaka zbog čega dolazi do slabijeg usvajanja vode i hraniva. Ovakve biljke su oslabljene, pa sporije napreduju i daju niži prinos ili potpuno propadaju.

Podlubljivanje je najštetnije za biljke s plitkim korenom, naročito ako je vetrovito vreme. Plitak koren imaju usevi koji su kasno zasejani, kao i oni koji su zasejani plitko. Kada krajem zime počnu da duvaju jaki vetrovi, biljke s plitkim korenom mogu propasti za svega nekoliko dana ako se ne interveniše pravovremeno i na odgovarajući način.

Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu biti: slabo bokorenje useva u toku jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i male količine lako pristupačnog azota u zemljištu,

Pravilnim valjanjem postižu se sledeći korisni efekti:

● Sabija se površinski sloj zemljišta i uspostavlja bolji kontakt između korena biljaka i zemljišta. Na taj način se smanjuje propadanje biljaka zbog podlubljivanja zemljišta i njegovog isušivanja.
● Podstiče se bokorenje. Male ozlede koje napravi valjak, imaju za posledicu intenzivnije bokorenje.
● Proređuje se pregust usev, naročito u slučaju kada se valjkom neravne površine radi većom brzinom. Proređivanjem useva smanjuje se opasnost od poleganja i pojave bolesti.
● Ostvaruje se bolji kontakt azotnih đubriva sa zemljištem što ima za posledicu brže delovanje đubriva i njegov veći efekat. Ovo je naročito značajno kada posle đubrenja nema padavina koje bi rastvorile đubrivo i unele ga u zemljište. U martu i aprilu kod nas često nema dovoljno kiše za delovanje đubriva koja su primenjena po površini zemljišta.
● Manje su štete od kasnih mrazeva. Sabijanjem zemljišta se smanjuje dnevno kolebanje temperature i intenzitet mraza.
● Razbija se pokorica koja ima štetno dejstvo na useve. Pokorica se javlja kada u toku zime ima mnogo snega i kiše što ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture.

Pravo vreme za valjanje zemljišta

Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Zemljište mora biti dovoljno prosušeno da bi se dobio dobar kvalitet valjanja. Ako je zemljište vlažno, dolazi do njegovog preteranog sabijanja, kidanja biljaka useva i zagušivanja valjka zbog nalepljene zemlje. Drugi važan momenat je faza rasta i razvića u kojoj se nalazi usev. Kod strnih žita valjanje se može obaviti samo do faze vlatanja.

Faze vlatanja zemljišta

Vlatanje se prepoznaje po pojavi kolenca na stablu biljaka. Kolence je u vidu zadebljanja koje se može napipati iznad površine zemljišta. Ako se valjanje obavi u fazi vlatanja, nastaće velika šteta zbog lomljenja stabla.

Vlatanje nastupa najčešće početkom aprila, ali u toplim godinama može početi krajem marta.Kada se u martu obavlja prihrana useva azotnim đubrivima, poželjno je odmah posle prihrane uraditi valjanje.

Izbor valjaka za valjanje

Prilikom izbora valjka mora se obratiti pažnja na to da li je valjak s ravnom ili s neravnom površinom, kao i da li je u pitanju jednodelni ili višedelni valjak i kolika je masa valjka. 
Valjak mora imati odgovarajuću masu kako bi u dovoljnoj meri sabio zemljište. Važno je istaći da je, nezavisno od vrste valjka, uvek bolje koristiti višedelni nego jednodelni valjak, zbog boljeg kopiranja terena.
Valjak mora imati odgovarajuću masu kako bi u dovoljnoj meri sabio zemljište. 

U vezi s površinom valjka treba istaći da kod naših proizvođača i kod velikog broja agronoma postoji uverenje da se valjanje mora obaviti glatkim valjcima, jer su valjci neravne površine štetni zbog oštećivanja i čupanja biljaka. Zbog ovakvog uverenja, u većini slučajeva, agronomi proizvođačima preporučuju primenu glatkih valjaka.

Međutim, ovakvo gledište je pogrešno, jer i valjci neravne površine, poput kembridž valjaka i rebrastih valjaka, daju jednako dobre ili bolje rezultate od glatkih valjaka, pod uslovom da brzina rada nije veća od četiri-pet kilometara na sat. Oštećivanje i čupanje biljaka nastaje samo kada je brzina rada prevelika. Kao prednost ovih valjaka, u odnosu na glatke, navodi se bolje kopiranje terena i manja opasnost od stvaranja pokorice na površini zemljišta. Međutim, mnogim proizvođačima ne odgovara da tako sporo rade, pa se opredeljuju za glatke valjke koji mogu raditi većom brzinom. 

Izvor:poljoprivrednik.net

Agrotehnička mera - Valjanje