Данашње тржиште нуди огроман избор када је реч о пољопривредној механизацији. Купити гланц нов трактор или модел старије генерације није лака одлука и велика је недоумица шта ће се показати само као куповина, а шта као инвестиција.

При одабиру трактора, осим што се гледа врста, намена и ниво опремљености трактора, потребно је узети у обзир и следеће чињенице: шта трактор има од додатне прикључне механизације, цену коштања по хектару, да ли је особа која рукује упозната у неопходној мери са могућностима машине и њеним правилним коришћењем, да ли ће се користити довољан број радних сати на годишњем односно сезонском нивоу, да ли се трактор уклапа у систем обраде који се примењује на газдинству.
Оно што нуди нов трактор, као што је уграђена висока технологија и електроника, која нуди висок степен аутоматизације, то трактор истог типа али старости 15–20 година не може да пружи, чак ни са одређеним модификацијама и преправкама. Проблематика је што су се у то време трактори конструисали са одређеним нивоом технологије, који је данас тотално превазиђен.

У 21. веку циљ производње и употребе пољопривредне механизације је постићи што веће уштеде, што већу продуктивност и наравно, што веће приносе. Развој трактора у последњих 25 година се толико убрзао, да је разлика у раду са старим и новим тракторима, еквивалентна преласку са рада са коњима и воловима, од пре више стотина година, на рад са трактором са унутрашњим сагоревањем.
Модерни трактори, поготово већих снага, пружају изузетне перформансе и уштеде у потрошњи горива, уз минималне захтеве за одржавањем, чиме се осигурава већа продуктивност уз краћи временски период.

Наравно, отуд и велика разлика у цени између половних трактора, чија је старосна разлика само 25 година. Цена модела из 1995. године се креће у рангу између 20.000 и 35.000 еура, док се половни модел из 2018. продаје у ценовном опсегу између 220.000 и 270.000 еура, са бројем радних сати мањим од 1000. То нам пружа јасну слику да цена половног трактора последње генерације у односу на 25 година стартарију машину може да буде и 10 пута већа.
При одабиру трактора, свакако треба размишљати о томе шта вас све може сачекати “иза ћошка”. За трактор из 1995. године се не зна када ће почети да даје знаке значајних кварова, која ће цена поправки и делова бити и хоће ли се неопходни делови пронаћи на тржишту.

Са друге стране, половни трактор новије генерације, без обзира на стартну високу цену, уколико има мали број утрошених радних сати, врло лако може да буде такозвани “демо” трактор. Такви трактори су били намењени искључиво за презентације потенцијалним корисницима.

“Демо” трактор је изашао нов из фабрике и то у одређеној конфигурацији. Он је прошао ,,навикавање,, на различите операције, које су биле осмишљене за потребе презентације могућности те машине. За њих је било неопходно, рецимо, 700 радних сати. Готово нов трактор у оваквом стању може да се купи за нешто нижу цену него потпуно нов трактор, модификован по жељи и поручен из фабрике, и то са гаранцијом, јер је још увек у власништву дилера.

Овакав трактор пружа већу сигурност јер су испробане и тестиране вучне способности, рад прикључног вратила, рад хидрауличних извода, као и специфична додатна опрема за конкретни модел. У другом случају, купац може да конфигурише нову машину каква му је потребна, пошто је увидео предности „демо“ трактора у односу који тренутно има.

Предности старијих трактора би биле: веома приступачна цена; одмах може да почне са радом (уз претходну проверу); доступност резервних делова и сервис (у зависности од годишта).
Наравно, правилно одржавање механизације је најбитније за дуги радни век, што ће омогућити да вас стари трактор доста дуго служи.
Мане старих трактора су: снага мотора, јер она опада са периодом експлоатације и ремонтом може само делимично да се надокнади; велика потрошња горива због расходованих компоненти у трансмисији, хидраулици итд; висока цена коштања по хектару; висока цена делова и сервиса. Затим, уколико се ради о старом трактору којег нема у толиком броју на одређеном тржишту, онда нема потребе за лагером делова, што значи да ће тешко да се проналазе.

Још једна мана старих трактора је тешка детекција извора хаварије јер нема електронике, те висок ризик од изненадних кварова. Зато је врло важно да знате на шта треба обратити пажњу при куповини половног трактора.

Такође, један од каснијих проблема је мала могућност адаптације одређеној операцији јер је недовољан број хидрауличних извода. То значи да ћете тешко упарити трактор из 1995. и прикључак произведен 2015. године.

Предности новог трактора последње генерације су: побољшан комфор за руковаоца – ергономија; вишеструко боље перформансе у раду, уз значајно нижу потрошњу горива; могућност одабира машине по жељеној спецификацији; веће вучне способности, већа снага на ПВТ и хидрауличних извода од трактора истог типа, рецимо 5 генерација старијег када је тај био нов.

Једна од већих предности нових трактора је велика комплексност машине захваљујући информационој технологији и сензорима. Ово делује као мана, а заправо је предност због различитих компјутерских јединица, које воде рачуна о зони у којој су постављене и благовремено обавештавају о грешци или квару. То значи да машина може да проведе више времена у ефективном раду, што је веома битно када су временски шпицеви у одређеним операцијама.

Такође, уз помоћ сензора је могућа константна оптимизација машине у току рада за било коју операцију; значајна могућност прилагодљивости различитим операцијама у различитим условима, ниска цена коштања по хектару, могућност рада са продуктивнијим и комплекснијим прикључним машинама…

Мане новог трактора последње генерације би биле: висока набавна цена (износ истог модела у основној и пуној опреми се веома разликује), трактор је потребно уходати постепено у рад (чиме се губи на времену), веома стручно особље потребно за ефикасно и правилно руковање…

Предности „демо“ трактора последње генерације би биле: све што се односило на нов трактор из фабрике, плус што може одмах да крене у рад са већим оптерећењима, сигурност јер је већ тестиран, те могућа нешто нижа цена… Једна од мана би била немогућност да га конфигуришете по својој жељи јер је већ дефинисан.

Уколико сте се одлучили за новији модел трактора, приметићете велику ценовну разлику између истих модела трактора, чија је старосна разлика само неколико година. Узмимо за пример Цлаас Аџион 950. Старији модел из 2014. године, полован са 5700 радних сати, кошта 118.000 еура. Са друге стране, исти модел само из 2017. године, демо трактор са 600 радних сати, кошта 196.000 еура.

Из овога се може приметити да је веома важно упоредити однос цене са „кондицијом“ машине. Идеално би било пронаћи „демо“ трактор, са приближно истим бројем радних сати, за рецимо 10 – 15.000 еура мање. Друга опција паметног улагања буџета од 196.000 еура би била купити мало повољнију машину, са мање оперативних часова од 5700, и разлику уложити у кључне ставке, као што су рецимо нове гуме, нови филтери, ново уље за трансмисију, клипне карике итд.

На основу свега наведеног, може се закључити да је нови трактор свакако најбољи избор јер је технички и технолошки напреднија машина, која пружа највише предности кад је реч о постизању тачно онога што је препоручено за одређено газдинство. Други најисплатији избор би био половни или “демо” трактор новије генерације, чија цена може бити значајно нижа. Последњи избор би била половна машина стара између 20-25 година, а због различитих ризика које може да носи са собом.

За коју од ове три опције се одлучити, пре свега ће одредити тренутно стање у којем се трактор налази и финансијска могућност пољопривредника.

Izvor: agromedia.rs

Предности и мане трактора нове генерације у односу на старије моделе