Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca, a da će do 2050 biti iscrpljene sve zalihe, pa je neophodno intenzivnije razvijati alternativna pogonska goriva, poput biodizela, čijom proizvodnjom se stvara potputa nezavisnost od varirajuće cene nafte.

Prema propisima EU svaka zemlja članica mora da proizvede 13 % biodizela godišnje. Budući da i mi težimo evropskoj porodici, proizvodnja biodizela će sve više dobiti na značaju. Bez obzira na niz prednosti, od jeftinije cene, pa preko očuvanja životne sredina, kod nas, poslednjih godina, nije bila dovoljno razvijena svest o obnovljivim izvorima energije i njegovom značaju.

Biodizel se pravi od uljarica suncokreta i uljane repice ali i od već iskorišćenog ulja i svinjske masti. Dnevno može da proizvede i do 400 litara, a od jedne tone suncokreta dobije od 350-450 litara biodizela. U procesu proizvodnje ništa se ne baca. Suncokretova sačma, koja nastaje tokom ceđenja ulja, koristi se za ishranu stoke.
U proizvodnji biodizela sve se koristi, i od svega može da se zaradi, ništa se ne baca i koristi su višestruke od nezavisnosti u snabdevanju do veće isplativosti i zarade. Proizvodnjom briketa, od žitnih ostataka, za svoje potrebe ili dalju prodaju, stvara se kompaktan briket izuzetne kalorijste vrednosti. Pored toga država daje i bespovratna sredstva od čak 50% za nabavku briketirki.

Proizvodnjom biodizela svaki poljoprivrednik ima načina na koji može da dobije jeftino pogonsko gorivo za mehanizaciju koju ima na svom gazdinstvu.

Biti emiratski šeik na svojoj njivi nije nemoguće, oni koji imaju mašinu za proizvodnju biodizela rekli su nam da na benzunsku pumpu uopšte ne idu.

Biodizel koji se proizvodi u mašinama izlazi čistoće 98 odsto, nije štetan za motor i kao takav može da bude pogon za sve dizel motore koji su rađeni za standard goriva „euro 4“. Za nove motore, po standardu „euro 5“, biodizela u smeši sa eurodizelom može da bude do petine ukupne količine.

Cena jedne litre proizvedene od suncokreta zavisi od otkupne cene ove uljarice. Ako se biodizel proizvodi od već iskorišćenog ulja litar košta od 50 do 100 dinara, pa se više isplati da poljoprivrednici sami proizvedu biodizel, nego da čekaju regresirano gorivo.

Biodizel može da se koristi samostalno ili da se meša sa regularnim dizelom.
Ipak, treba imati u vidu da ovo gorivo ima i svojih mana. Prvi problem je što se ne skladišti kao dizel, jer nakon 8 meseci gotovo da nije upotrebljivo i ne pruža toliko snage u motorima. Takođe, može da bude viskoznije, što otežava cirkulaciju pri nižim temperaturama. To se može rešiti uz pomoć razređivača i aditiva.

Agroinfo.rs/volim-traktore

Proizvodnja i upotreba biodizela radi očuvanja životne sredina i jeftinije cene