Оно што чини да ваш врт буде самоодржив јесте производња властитог семена. Производња властитог семена се обавља када смо одабрали погодну културу, сачекали да семе сазри, покупили га и одложили на безбедно место до наредне сетве.

Поступак аутосеминације у вашем врту, заснива се на томе да је потребно да одаберете културу коју желите да расадите, пустите је слободно да заврши свој природни циклус и сама одбаци своје семе назад у земљу, дакле нема сакупљања и складиштења семена. На овакав начин у вашем врту увек имате биљке које слободно расту. Можете једноставно пустити семенке да падају, непосредно поред матичне биљке, или сакупљене семенке, на лицу места ставити у земљу на жељено место.

Што се тиче аутосеминације поврћа, лековитог биља или вишегодишњег цвећа, мораћете да научите како да препознајете садницу, и да их не окопавате. Уколико саднице захтевају промену места раста, једноставно их подигните са бусеном земље и преместите их.После извесног времена у вашем врту ће бити већи број биљака које расту слободно, ако их имате више него што вам је потребно, поделите их са пријатељима и породицом. Неговање биљака само-сејачица је одличан начина да се осигура разноликост цвећа које обезбеђују довољне количине полена и нектара за инсекте.

Покретање процеса аутосеминације у вашој башти је једноставно, довољно је да током године остављате жељене биљке да стигну да завршног процеса свог сазревања, ако вам тренутно место постојеће биљке не одговара, само скупите семе и пребаците у други део баште и обележите простор, да не бисте помислили да је коров када почне вегатација. Већина садница ће се појавити у првој години, након што је биљка само-сејачица расула своје семе, али постоји и одређени број биљака које ће исклијати у наредним сезонама.

Рад са биљкама само-сејачицама штеди ваше време и труд, а често даје изврсне резултате. Али постоји неколико мера опреза које, ипак, морате предузети. Неке биљке које се самостално сеју, посебно трајнице као што су лук власац или рен, могу прећи границу сврсисходности и постати у коров, ако се не рукује пажљиво.

Пролећно семе, за јесење биљке

Прва скупина самониклог биља садите у пролеће, да би до јесени ове биљке расејале своје семе. Једна од најмање захтевних биљака за овај покушај послужиће вам ротвица, затим грашак и салата. Нп.ако сте купус оставили са се развије у семе, и оставили га у башти преко зиме, извесно је да можете очекивати расад купуса на пролеће у околини матичне биљке.

Један од начина да подстакнете биљке само-сејачице да буду плодније, јесте да одаберете снажне биљке, и нека те биљке расту са адекватном негом док не процветају и не произведу семе. Можда делује по мало досадно да се бринете посебно о само једној биљци, али можете направити посебну леју за прву годину у којој ћете узгајати само-сејачице, то би практично био „кревет за семе“. Леју током године одржавајте чистом. Када махуне са семеном на биљци попуцају, отресите их, један део семена можете покупити за класично чување семена, а други део разбацајте поред биљке, нежно утапкајте и помазите тло да би се остварио добар контакт између тла и семена. Још један од начина је да по леји побацате махуне са семеном и прошетате по њима, на тај начин разбићете махуну, гурнути семе у тло у исто време а омот махуне ће послужити као стартер малч за нову биљку. Потрудите се да земља не буде исувише сува, ако је потребно поливајте леју, да поспешите раст.

Многе од семенки ће иструнути или ће послужити као храна за инсекте, али стотине ће преживети зиму и ницати у пролеће. Снага семена је у његовом броју. Када сејете семенке које сте припремили, или купили, сејете их по упутсву и можда ћете посадити између 25 и 50 семенки. Али када је природа задужена за расејавање, биљка може туширати свој врт са хиљаду свеже припремљеног семена.

Управљајте успешно годишњом аутосеминацијом

Многи годишњи усеви ће сами себе расејати ако их оставите довољно дуго у врту да формирају семе, и воће и поврће које вам само струли у башти такође представља малу збирку семена. Парадајз који вам је случајно одпао са гране сигурно ће произвести наредне године саднице, исто важи и за краставце, бундеве и сл поврће.

Постоје два питања која треба узети у разматрање приликом аутосеминације, то су: болест и место. Две најтеже болести кромпира и парадајза као што су биљне ваши, може бити пренето и на новонастале биљке. Друга озбиљна болест јесте племењача, ако сте је имали у врту предходне сезоне, треба озбиљно размотрити разбијање циклуса копањем и компостирањем свих ново насталих волонтерских биљака као би сте им дали нову снагу да се боре против болести, односно да ојачате њихов имуни систем у борби против болести.

Један од конкретних примера је следећи: У пролеће у посебну леју посадите ротквице, односно направите од тога „кревет за семе“. Одаберите неколико снажних струкова ротквица и оставите их да процветају и формирају семе, остале поједите. Празан простор у леји можете покрити малчем. Малч који можете искористити је орезана лоза од грашка који сте обрали. На стабљикама грашка се често дешава да остане по која махуна. Малч од лозе грашка ће до јесени иструлити, обагатити тло азотом. У јесен вас чека изненађење, у леји почињу да ничу ротквице само-сејачице и грашак који је остао на лози. Имате нову леју са поврћем а да при томе практично нисте уложили никакав посебан труд.

Контролисање бесних само-сејачица

Неколико корисних биљака и зелених расада, попут зеља, спанаћа и блитве, морају се третирати са посебном пажњом, да не би постале инванзивне биљке. Биљке се понашају другачије у различитим климатским зонама, али за следеће биљке би се могло реци да се могу отргнути контроли: власац, спанаћ рен, коморач, матичњак, одољен.

Овђе су нека основна правила која је потребно следити.

Пустите да расте само онолико биљака колико можете пратити.
Немојте допустити да се семенке расејавају без ваше контроле и наџора. Ово можете остварити на тај начин што ћете уклонити цвет биљке пре него што формира семе.
Научите да препознајете младице биљака које имате у вашем врту.
Не користите инванзивне методе, попут дубоког копања, у башти јер на тај начин семе не може да се пробије до површине.
Најбоље време за садњу двогодишњег семена је крајем лета до почетка јесени, помоћу семена и „кревета за семе“. На пример, можете посадити пар мркви, кељ и першун заједно, заштите младе биљке преко зиме ниским пластичним тунелом. До средине лета следеће године, требало би да имате довољно свежег семена за спемање и распршивање на место где желите, баш на време за јесењу садњу. На пролеће приликом плевљења корова будите опрезни да не бисте почупали малдице биљака.

Примери биљака које спадају у изврсне само-сејачице
Грашак,
Мрква, неколико различитих сорти мркве се веома успешно могу узгајати у „креветима за семе“, само један струк мркве може да да количини семена колико има у десетак куповних кесица,
Кинески купус,
Зелена салата,
Лук, оставите неколико главица лука у земљи, из њих ће израсти нови млади лук на јесен,
Власац, исто као и лук, оставити неколико главица у земљи приликом жетве
Празилук који се добија по принципу само сетве је много мањи, али је веома укусан,
Першун,
Паштрнак,
Кромпир, такође, можете оставити неколико приликом жетве, али га немојте укопавати, већ га оставите да стоји испод малча, на тај начин можете стално да имате младог кромпира у башти,
Бундеве, оставите једну бундеву да иструли у башти, на тај начин на пролеће добијате изданке бундеве, ово исто важи и за парадајз и тиквице
Ротвица,
Важна напомена је да је само-сејање код хибридних сорти отежано, односно обично хибридне сорте се теже само-размножавају, или дају не предвиђене резултате.

 Izvor: agroeko.net

Аутосеминација - усеви које никада не морате пресадити