Proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji sve je aktuelnija i zanimljiva proizvođačima, a ove godine, kako se saznaje iz raznih udruženja za proizvodnju lekovitog bilja - vlada prava pomama za gajenjem belog sleza.

Ova biljka je deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom. Malo je proizvođača koji ga mogu gajiti na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična - ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad. Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema više ni zarade. U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti.

Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane. 

Kamilice možete da uberete i do tri i po tone, dok belog sleza jedan radnik može da uradi dnevno četiri do pet kilograma suve kocke.

Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. Ukoliko se opredelite za vegetativnu proizvodnju, onda se materijalu koji se izvadi na jesen, odsecaju glave. Te glave se dele na dva tri ili četiri dela, u zavisnosti od veličine ili potencijala same biljke.

Generativni put je preko proizvodnje rasada. Vi možete u junu da posejete seme belog sleza u hladnim lejama i do oktobra taj rasad stigne. On se zatim vadi i stavlja na određeno mesto na plantaži, gde će biti narednih godinu dana do sledećeg oktobra kada se vadi i kada opet postoji mogućnost za ponavljanje ciklusa.

Koren koji je izvađen pere se u mašini za pranje, a onda se ide na čišćenje malih repića, a to se sve radi ručno. Sitne žilice sa korena bi morale da se odstrane, kako bi se pristupilo sto lakšem ljuštenju epitela na korenu. Kada se sve to završi, dolazi do paranja tog oljuštenog korena u šipke, koje su širine otprilike jedan puta jedan centimetar. Sve se to radi ručno, para se nožem, a postoji i alat kojim se seku kocke belog sleza, te tako one konačno budu dimenzija jedan kubni centimetar. To se zatim suši i dolazi do proizvodnje suve kocke koja se koristi za čajeve.

Za beli slez je važno da zemljište bude rastresito - najbolje glina ili peskovito zemljiste. Seme bi trebalo da se seje plitko, tri do četiri centimetra, kako bi dobilo vlagu. Najbolje vreme je krajem marta. Potrebno je okopavati, u zavisnosti od trave.

U zavisnosti od toga gde se finalni proizvod plasira zavisi i njegova zaštita. Ako se beli slez gaji u konvencionalnom sistemu, onda se koriste standardni insekticidi, koji se koriste i za krompir. Međutim, isprska se najviše do dva puta.

Izvor:kurir.rs

BELI SLEZ: Kako je lekovit tako i pruža super zaradu gajenjem