Najvažnije je poznavati sastav i osobine biljaka, znati kako ih pravilno koristiti i čuvati, kao i u kojim ih situacijama ne treba upotrebljavati

Budući da poseduju razne aktivne sastojke, lekovite biljke od davnina se koriste u narodnoj medicini za sprečavanje i lečenje brojnih bolesti. Biljke stvaraju ove materije kako bi se zaštitile od prirodnih neprijatelja, te su stoga neke biljne vrste postale veoma otrovne, a samim tim i opasne po čovekovo zdravlje.

Alkaloidi u biljkama
Ovo se prvenstveno odnosi na biljke koje u svojim podzemnim ili nadzemnim delovima sadrže alkaloide. Danas se zna da su mnoge poznate alkaloidne biljke, poput velebilja, bunike, tatule, čemerike, maka, tise, ricinusa ili mrazovca, zapravo otrovne. Od njih se zato ne spravljaju čajevi ili tinkture, već se one koriste kao sirovina za izolovanje alkaloida koji imaju svoju svrhu samo ako se koriste u formi doziranih oblika – tableta, kapsula, dražeja, injekcija. Međutim, i ostale, nealkaloidne lekovite vrste koje se često koriste u tradicionalnoj narodnoj medicini takođe mogu ispoljiti toksičnost ukoliko se nepravilno koriste i spravljaju, ili ako se neadekvatno čuvaju.

Lekovitost žalfije, koja se ogleda u njenom antibakterijskom, antivirusnom i antiseptičnom dejstvu, potiče od sastojaka etarskog ulja njenog lista. Jedan od tih sastojaka jeste i tujon – jedinjenje zbog kojeg postoje ograničenja kad je reč o upotrebi žalfije.

Naime, tujon i njegov srodnik, tujil alkohol, ne samo da daju gorak i opor ukus žalfiji, već, što je mnogo važnije, predstavljaju materije koje su odgovorne za toksične efekte ove biljke. Mogu biti okidači epileptičnih napada, izazvati oštećenja jetre, a na duže staze dovesti čak i do psihičkih poremećaja. Zbog svega navedenog, čaj od žalfije ne sme se piti u kontinuitetu duže od 14 dana.

Bela imela predstavlja školski primer lekovite biljke koja se ne bi smela koristiti olako. Iako se u narodnoj medicini preporučuje u terapiji za hipertenziju, treba uzeti u obzir činjenicu da njeno delovanje na povišeni krvni pritisak i dalje nije klinički potvrđeno. Danas se uglavnom koristi kao dodatna terapija u slučaju pojedinih vrsta malignih tumora, ali zbog mogućih interakcija s lekovima, kao i neželjenih efekata, poput glavobolje i povišene telesne temperature, pre upotrebe ove biljke treba se obavezno konsultovati s lekarom.

Čaj od gaveza sadrži pirolizidinske alkaloide, pa ga u terapiji za čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ne treba koristiti duže od četiri nedelje u toku godine.
Za smanjenje nadražaja na kašalj ranije se češće koristio list podbela, obično kao komponenta čajnih mešavina (prsnih čajeva). Međutim, danas je upotreba podbela dosta ređa, jer i on sadrži pirolizidinske alkaloide, koji mogu štetno uticati na jetru.
U terapiji za akutni napad gihta ranije se koristio kolhicin, alkaloid iz semena i krtole mrazovca. Srećom, danas je takav terapijski pristup napušten, jer je kolhicin veoma toksičan.

Izvor:biljeizdravlje.com

OTROVNE A LEKOVITE: Predstavljamo vam 3 jako specifične biljke