Zova je jedna od najdostupnijih biljaka na našim prostorima, za zovu kažu da je jedna od najlekovitijih biljaka na svetu jer sadrži velike količine flavonoida, karotena, vitamina C

Zova se koristi u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze, šećerne bolesti i kod svih reumatskih oboljenja. Zova ili bazga je samonikla biljka u obliku grma ili nižeg drveta od 3 do 10 m visine. Cveta sitnim žućkastobelim cvetovima koji su sakupljeni u krupne štitaste cvasti prijatnog mirisa.

Cveta od aprila do juna, a potom se na mestima cvetova stvaraju plodovi-bobice koje su u početku zelene, a dozrevaju u avgustu. U lekovite svrhe koristi se cvet, a nešto ređe plod (zreo) list i kora. Cvetovi sadrže etarsko ulje sa oko 40 materija: flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini i dr. U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo etarskog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C, vitamini B kompleksa i dr. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati mineralnim materijama (gvožđe, natrijum, kalijum) i njihovim solima.

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i svih reumatskih bolesti. Potrebno je da cvetovi pri sušenju zadrže svoju boju. Ukoliko pocrne nisu za upotrebu.
Dve kašičice sušenog cveta prelije se šoljom vruće, proključale vode i ostavi da stoji 10 minuta. Procediti i zasladiti po želji. Piju se dve šolje čaja na dan.

Čaj od kore grana i stabla biljke koristi se za otklanjanja poteškoća pri mokrenju, smetnji pri radu bubrega i bešike, za izlučivanje tečnosti iz organizma,kod edema. Takođe reguliše i stolicu. Za čaj se koristi unutrašnji dio kore, dok se spoljašnji ostruže i baci. Koristi se jedna mala, ravna kašičica na šolju vode. Potrebno je biti veoma oprezan kod doziranja jer se u kori nalazi otrovni glikozid. Pije se jedna šolja dnevno u većim razmacima gutljaj po gutljaj.

Čaj od lišća zove koristi se kod šećerne bolesti, bolesti jetre, bubrega, pluća i creva, za čišćenje krvi. Listovi se beru tek kada se potpuno razviju i suše se na promaji. Na šolju ključale vode ide 6 do 7 listića, koji se kuvaju desetak minuta. Ocediti i piti u razmacima. Listovi zove nisu jestivi zbog otrovnog glikozida.

Crna zova raste oko rečnih kanala, i daje plod koji podseća na borovnice.
Plodovi sazrevaju krajem avgusta i početkom septembra. Plod treba da bude dobro zreo da bi imao lekovita svojstva. Kada uberete bobice, operite ih i stavite u tegle, ređajući naizmenično jedan red bobica, pa jedan red šećera, dok se tegla se ne napuni do vrha.  Čuvajte teglu na mestu gde ima sunca, tako da može da dođe do vrenja. Nakon dve nedelje, teglu treba zatvoriti i staviti u frižider.

Možete napraviti 2, 3 ili 4 tegle, ali morate imati najmanje dve da biste imali dovoljno ovog leka do iduće godine. Uzimajte najmanje 1 kašičicu svakog jutra na prazan stomak, 10 minuta pre obroka. Oni koji su koristili ovaj lek kažu da im se jednom pobeđen rak nije više vraćao

Izvor:ordinacija.tv

ZOVA U KORIST ZDRAVLJA