Национални парк "Копаоник" простире се на највишим и најочуванијим деловима планине Копаоник, која се уздиже у средишњем делу јужне Србије. Заштићен је 1981. на површини од 11.809 ha, око које је заштитна зона површине од 19.985 ha.

Иако почиње на висини од око 800 m, највећа површина Парка обухвата централни и најшумовитији део копаоничког масива, пространи, релативно заравњени предео висок око 1700 m, познат као Равни Копаоник. У планинском рељефу доминира највиши, Панчићев врх са 2017 m надморске висине.

Копаоник одликује високи степен биолошког и предеоног диверзитета. На овом масиву пронађено је преко 1600 врста биљака. Само високопланинску флору гради 825 врста, од којих је 91 врста ендемичног, а 82 врсте субендемичног карактера. Ту се истичу три локална копаоничка ендемита: копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица, и Панчићева режуха. На Европској црвеној листи четири, на Црвеној листи флоре Србије налази се 50 врста, а на списку природних реткости Србије 30 врста биљака овог масива. У односу на ендемску високопланинску флору Балканског полуострва, 11,9% ендема расте на Копаонику, што га чини једним од најзначајнијих центара ендемизма у Србији и на Балкану.

На Копаонику су присутни сви вегетацијски појасеви високих планина централног дела Балкана, који одражавају вегетацијско богатство овог подручја. Копаоник одликују велике површине са изузетно вредним и очуваним екосистемима. Еколошка разноврсност условила је и богатство животињског света. Богата фауна инсеката (једини познати локалитет на коме је нађена ендемична и реликтна врста дневног лептира, већи број водоземаца и гмизаваца, присутно 180 врста птица од којих је 90% гнездарица, и 39 врста сисара, чине изузетно природно богатство овог Националног парка.

/ Serbia.travel.rs

Пар речи о Копаонику