Пужеви могу нанијети велике штете у производњи поврћа, када су временске прилике погодне за њихову најезду. Најштетнији су пужеви голаћи.

Јављају се претежно на скровитим, мрачним и влажним мјестима и ту проводе дан. Активни су почетком вечери и ноћу. Њихова појава се најприје уочава по свијетлом трагу који остављају иза себе, као и по видним штетама које наносе повртларским културама (на листовима праве округле изгризлине), прије него ли их физички уочимо. Њихово бројно стање може бити запрепашћујуће велико као и штете које наносе. Зато борбу против њих морамо озбиљно схватити и на вријеме предузети све расположиве мјере.
У органској производњи начине сузбијања пужева можемо подијелити на: превентивне, механичке, биолошке и хемијске мјере.

Превентивне мјере

У стакленицима и пластеницима подразумјевају редовну контролу влаге коришћењем вентилатора и сталним провјетравањем (кад год нам услови то дозволе), као и примјену система наводњавања кап по кап, чиме ће се влага директно усмјеравати гајеној биљци и на тај начин спријечити ширење по цијелој површини земљишта како би избјегли стварање повољних услова за боравак пужева. На отвореном простору правилан избор парцеле (оцједито мјесто, добро провјетравање, избјегавати засјенита мјеста на рубовима шума, парцеле поред ријека и потока) оптималан број биљака/м2, и умјерено и контролисано полијевање.

Механичке мјере

У механичке мјере убраја се сакупљање и уништавање пужева, и у ту сврху се могу користити: цријепови, дрвене дашчице, навлажене тканине и друго, као мјеста гђе се пужеви сакупљају и тамо их механички уништити. Познато је да пужеве привлачи пиво, исцијеђена кора наранџе, грејпфрута, проклијала пшеница, кромпир, иситњена јабука и слично. Посипање око леја креча, пепела, струготине, пијеска, соли, љуске од јајета. Ова мјера је кратког даха и мора стално да се обнавља, а поготову послије јачег вјетра или кише.

Постављање танке жице око парцеле повезане са слабом струјом, спречава појаву пужева у усјеву поврћа.

Исто тако, постављање разних механичких баријера бакарних или лимених плоча око повртњака висине 15-20 цм изнад земље, у овом случају резултата има ако су сви пужеви унутар леја покупљени непосредно послије постављања баријера.

Сађењем појединих биљака (пелин, коморач, анис, рузмарин, бијели лук, рен, тимијан, мак, итд…) око леја са поврћем које одбијају пужеве спречавамо да начине штету у нашој башти.

Биолошке мјере

Земље у окружењу за сузбијање пужева користе предаторске нематоде Пхасмархабдитис хермапхродита, тако што се прво размуте у води, а потом оставе 3-5 сати да би се активирале. Раствор се користи у вечерњим сатима третирањем биљака и залијевањем земљишта. Послије њихове примјене биљке треба добро залити како би нематоде доспјеле дубље у земљиште.

Хемијске мјере

У органској пољопривредној производњи за сузбијање пужева користе се пелете гвожђе (ИИИ) фосфат. Производ је неотрован. Након исхране са пелетама гвожђа пужеви престају са исхраном и постепено дехидрирају. Постављају се у посуде као мамци тако да нису у директном контакту ни са биљком ни са земљиштем, и не представљају директну опасност за птице и кућне љубимце.

 Izvor:agroplaneta.info

Аутор: Лидија ВУЛОВИЋ, дип. инж. за заштиту биља

Борба с пужевима у органској производњи поврћа