Soja proizvedena metodama organske proizvodnje namenjena je ishrani ljudi i značajan je sastojak stočne hrane. Proizvodi od soje sastavna su komponenta mnogih prehrambenih artikala poput čokolade, keksa, pašteta, viršli, pa je i na proizvođaču i na prerađivaču velika odgovornost da ovi proizvodi budu kvalitetni.

Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za ishranu stoke kao i u razne industrijske svrhe. Soja sadrži vitamine B kompleksa, beta karoten, bogata je mineralima, najviše kalcijumom, gvožđem i kalijumom. Organska soja poreklom iz Srbije ima veliki tržišni potencijal i predstavlja posebno tržište u Evropi koje svakim danom raste.

Odabir lokacije i priprema zemljišta

Pre početka same proizvodnje je neophodno odabrati povoljnu lokaciju za gajenje organske soje koja podrazumeva plodno zemljište bogato humusom, sa povoljnim vodnovazdušnim osobinama, neutralne reakcije. Kvalitet zemljišta je osnovni preduslov za uspešnu proizvodnju i kvalitetne useve što znači da je soji neophodno obezbediti rastresit oranični sloj sa povoljnim vodnim i vazdušnim osobinama, optimalnim za razvoj korenovog sistema i zemljišnih mikroorganizama koji imaju važnu ulogu u proizvodnji soje. U našim zemljištima često nema dovoljno odgovarajućih bakterija koje pogoduju razvoju soje pa se one u zemljište unose inokulacijom semena.

Soja se uspešno gaji na zemljištima kao što su černozem, smonice, ritske crnice i aluvijalna zemljišta. Ukoliko se, pak, obezbede dovoljne količine vode, soja se može gajiti i na zemljištima nepovoljnijih osobina. U principu, soja se može gajiti na svim tipovima zemljišta osim izuzetno plitkih i izrazito peskovitih, kiselih ili slanih.

Obrada zemljišta

U jesen je zemlju potrebno preorati na dubinu od 25 do 30 cm. Dublje oranje važno je kako bi se tlo optimizovalo, poboljšao rast korena i omogućilo bolje korišćenje vode i hraniva iz dubljih slojeva. Zimska brazda se zatvara u proleće, a to se na lakšim podlogama obavlja drljačama dok su na težima potrebni motokultivatori ili tanjirače. Nekoliko dana pre setve potrebno je napraviti predsetvenu pripremu setvospremačem kako bi se uništili iznikli korovi i stvorili optimalni uslovi za setvu. To je bitno kako bi pri žetvi kombajn pokupio i one najniže mahune, jer za to zemljište mora biti ravno i dobro pripremljeno.

Plodored

Pravilnim plodoredom se smanjuje akumulacija specifičnih prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i brojnost i prilagodljivost korova u jednom usevu. Soja je odličan predusev za većinu ratarskih biljaka koje se kod nas gaje, a dok ona sama nema velike zahteve u pogledu preduseva. U našoj praksi najčešći predusevi za soju su pšenica, kukuruz i šećerna repa

Optimalni uslovi setve

Rokovi setve ove biljne kulture zavise od sorte i klimatskim uslova. Optimalno vreme u kontinentalnom području je kada temperatura tla dosegne nivo iznad 10°C, tj. od 15. do 25. aprila, ali je setvu moguće obaviti i ranije ili kasnije ukoliko vremenske prilike to dopuštaju. Optimalne temperature za klijanje soje su od 15 do 25°C, a minimalne 6 - 7°C. Cilj setve je sklop 50-70 izniklih biljaka po m2, a to je oko 100-130 kg/ha semena. Dok se organskim uzgojem ne oporavi zemljište, treba seme inokulirati sa specifičnim bakterijama ili nabaviti inokulirano seme. Prinos soje zavisi od mnogih faktora, ali u proseku iznosi 3t/ha.

Đubrenje i zaštita

Za razliku od konvencionalnog sistema poljoprivredne proizvodnje, organska proizvodnja ne dopušta upotrebu sintetičkih mineralnih đubriva već količinu hraniva potrebnih biljci za rast i razvoj osigurava iz drugih izvora. Ne preporučuje se unositi osoku i sveži stajnjak jer soja ima male potrebe za azotom. Može se uneti 10-15 tona komposta ili 15-20 tona kompostiranog stajskog đubriva koje je potrebno zaorati. Takođe, može se sprovesti osnovna prihrana kupovnim one dozvoljene za upotrebu u organskoj proizvodnji.

Ukoliko dođe do napada bolesti poput peronospore ili sklerotinije tokom formiranja mahuna može se delovati s ekološkim preparatima poput kalijumovog sapuna ili bordovske čorbe. Kod napada insekata ili grinja može se upotrebiti kalijumov sapun ili biopesticidni preparati. U zaštiti mogu pomoći cvetni pojasevi divljeg, poljskog cveća na krajevima obradivih površina. Takvo bilje privlači dobre insekte kao što su bubamare i pojedine ose koje onda rešavaju lisne uši i druge štetočine. 

Agroinfo.rs

Organska proizvodnja soje