Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravljanja biljnom proizvodnjom koji čuva i unapređuje biodiverzitet. Suncokret proizveden metodama organske proizvodnje namenjena je ishrani ljudi i značajan je sastojak stočne hrane.

Suncokret (Helianthus annuus L.) spada u glavne njivske biljke, koji bi u organskoj proizvodnji hrane mogao imati veliki ekonomski i nutritivni značaj. Gaji se najviše radi zrna koje je bogato uljem (48-52%). Suncokret ima privredni značaj u prehrambenoj industriji (ulje i margarin), hemijskoj (sapun, glicerin, boje i lakovi) i u farmaceutskoj industriji (lekovi i kozmetički proizvodi). Od značaja su i nusproizvodi (sačma) koji obiluju belančevinama, ugljenim hidratima, mineralnim materijama i drugim korisnim sastojcima i jedna su od važnijih komponenata u pripremi koncentrovane stočne hrane.

Zrno suncokreta je bogato uljem (48-52%). Preovlađuju nezasićene masne kiseline (oleinska i linolna), zasićene masne kiseline su prisutne u manjoj meri (palmitinska kiselina 10%).

Izbor parcele

Kao i kod ostalih biljnih vrsta, vrlo je važno poznavati biološke osobine određene kulture, njene zahteve prema uslovima spoljašnje sredine i tehnologiju gajenja. Neophodno je pravilno izvođenje svih agrotehničkih mera kako bi krajnji rezultat bio zadovoljavajuć. Jedan od prvih uslova je svakako pravilan izbor lokacije, tj. parcele, pa tako suncokret najbolje rezultate daje na dreniranim zemljištima visoke plodnosti, sa dubokim humusnim slojem, neutralne reakcije (ritske crnice, černozem, aluvijalna zemljišta) – pH 6-8. Ne odgovraju mu skeletna plitka i peskovita zemljišta.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je jedna og glavnih pitanja organske proizvodnje, pošto se uspešna organska proizvodnja zasniva na zemljištu koje je dobro snabdeveno organskom materijom, dobre strukture i povoljnog vodnovazdušnog režima. Predsetvena priprema, takođe, treba da bude u funkciji kvaliteta setve, što podrazumeva ujednačenu dubinu setve, dovoljan dotok vode i sprečavanje evapotranspiracije, kao i brzo i ujednačeno nicanje biljaka. U cilju što racionalnijeg korišćenja resursa, sistem održive poljoprivredne proizvodnje podrazumeva redukovanu obradu zemljišta, pretežno konzervacijskog karaktera. U ovom slučaju se primenjuje obrada zemljišta koja uz korišćenje mašina neće pogoršati njegove karakteristike, već će uvek poboljšati plodnost. U organskoj poljoprivredi se zato često koriste plugovi sa podrivačima radi rastresanja zemljišta. Na osnovu rezultata nekih istraživanja, prinos suncokreta u organskoj proizvodnji u Švajcarskoj je bio nešto veći pri redukovanoj obradi.

Plodored

Plodoredi imaju višestruki značaj u sistemima organskog ratarenja, gde predstavljaju glavnu agrotehničku meru. Suncokret ne podnosi monokulturu. Nepovoljan uticaj monokulure najviše nastaje kao posledica napada bolesti i štetočina. Iz tog razloga suncokret se na istoj parceli može sejati tek posle svake pete godine. Najbolji predusevi ovoj biljnoj kulturi su pšenica i druga strna žita, te kukuruz. Soja, uljana repica i grašak imaju neke zajedničke bolesti sa suncokretom, te vremenski razmak između setve ovih kultura i suncokreta treba da bude četiri godine.

Đubrenje

Pošto se mineralna đubriva ne koriste u ovakvom načinu proizvodnje, organska a đubriva su nezamjenjiva kada je u pitanju poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Glavni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Za đubrenje se koriste organska đubriva: stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo, glistenjak, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji, biološki azot porekom iz simbiozne i nesimbiozne azotofiksacije, kao i prirodna mineralna đubriva.

Setva

Setva suncokreta se obavlja kada je temperatura zemljišta na dubini setve ustaljena (8 do 10◦C). To je najčešče prva dekada aprila, a ukoliko su proleća toplija može se sejati već i krajem marta. Setvu organskog suncokreta najbolje je obaviti početkom aprila, pneumatskom sejalicom na dubinu od 3 do 5 cm. Razmak izmedju redova je 70 cm, a rastojanje u redu od 20-30 cm u zavisnosti od dužine vegetacije hibrida da bi se ostvarilo 40-60.000 biljaka po hektaru u berbi.

Agroinfo.rs

Organska proizvodnja suncokreta