Органска пољопривреда је много више од тога да ли примењујете хемијске препарате. Реч је о систему еколошког управљања биљном производњом који чува и унапређује биодиверзитет, природно кружење материја и биолошку активност земљишта.

Заснована је на минималној употреби материја које нису пореклом са газдинства. Пошто се синтетички пестициди и минерална ђубрива изостављају из употребе у органској производњи, од примарне важности је дугорочно одржавање плодности земљишта, применом пре свега, интегралних и превентивних мера (плодореда, коришћења међуусева, покровних усева, органских ђубрива). Увођењем органских газдинства (фарми) – доприноси се очувању природе и унапређењу заштите животне средине.

Конвенционална пољопривреда

Конвенционални системи ратарења одликују се углавном применом интензивних агротехничких мера, које могу да утичу на деградацију земљишта, смањење садржаја хумуса у њему и дуготрајно осиромашење у производном, економском и еколошком смислу.

Такве мере су дубока обрада земљишта, велики број прохода тешке механизације, масовна употреба минералних ђубрива и неконтролисана употреба пестицида, маргинализована улога плодореда, односно уска специјализација производње са донинацијом монокултуре и слично. Насупрот томе, системи који теже ка одрживој пољопривреди ради рационалнијег
приступа природним ресурсима ослањају се на редуковане системе обраде земљишта, претежно конверзацијског карактера.

Измењени системи ђубрења, уз одржавање нивоа органске материје (задржавањем жетвених остатака, ђубрењем органским и микробиолошким ђубривима); промена формулација минералних ђубрива и њихово локализовано и благовремено уношење, заштита биља уз значајно смањену или потпуно искључену употребу пестицида и примена интегралних мера борбе и биолошких препарата – само уз неке од мера спрецифичних у ратарењу.

Улога плодореда у органском ратарству

Већа пажња се посвећује и учешћу травно легуминозних смеша; здруживању усева; гајењу међусезонских и покровних усева, као и избору отпорнијих сората и хибрида, адаптираних на услове нижих, рационалнијих улагања.За ђубрење се користе готово искључиво органска ђубрива: стајњак, различите врсте компоста, зеленишно ђубриво, биолошки азот пореклом из симбиозне и несимбиозне азотофиксације, али и природна минерална ђубрива.

Од мера неге спроводе се механичке (окопавање, култивирање, дрљање) и биолошке, нарочито у заштити од корова, болести и штеточина.

Органска производња ставља у први план здравље људи и заштиту природе, укључујући и земљиште, па самим тим подразумева већи ниво познавања биологије и захтева сваке гајене врсте.Основне смернице у гајењу биљних врста у органској пољопривреди већ свима су познате. Оне, такође, почивају на биљци као објекту, о делу складне целине у којој се органска производња одвија. Због тога се посебно брине о смењивању култура, стању земљишта после жетве, третману жетвених остатака, могућностима за преношење болести. Органска производња је консеквентна у примени метода гајења и контролисана је у свим сегментима. Због свега тога је веза са струком и науком још потребнија.

Izvor: agromedija.rs

Основне смернице за бављење органским ратарством