Potrošnja za organsku hranu u EU je u proseku oko 50 evra, dok u nekim zemljama poput Holandije dostiže čak i 300 evra po stanovniku. U Srbiji se godišnje po glavi stanovnika potroši svega 2,4 evra za organsku hranu.

Profesor dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da ovi podaci nisu dobri i da bi u Srbiji trebalo više da se radi na edukaciji potrošača, ali i na povećanju površina koje su pogodne za organsku proizvodnju.
Kada je reč o organskoj proizvodnji u Srbiji, treba poći od površina koje trenutno iznose 24.000 hektara, što se prema rečima našeg sagovornika može dvojako tumačiti.

- U odnosu na prethodne godine to je značajan rast. Površine namenjene organskoj proizvodnji 2015. godine su iznosile oko 15.000 hektara, što znači da je došlo do rasta. To je dobro. Ali sa druge strane, ako želimo da se poredimo sa zemljama regiona onda su te površine još uvek male u odnosu na Sloveniju koja ima 50.000 hektara. Površine namenjene organskoj proizvodnji u Hrvatskoj iznose oko 90.000 hektara, u Mađarskoj oko 300.000 hektara, u Rumuniji blizu 400.000 hektara - navodi Vlahović.

On dodaje da u Srbiji i od navedenih 24.000 hektara nisu sve prave površine sa organskim statusom, jer se blizu 10.000 hektara nalazi u procesu konverzije. Period konverzije površine za gajenje organske hrane traje oko tri godine. Najveći deo tih površina nalazi se u Vojvodini, sa skoro polovinom učešća u obradivim površinama.

Najveće učešće u proizvodnji organskih biljaka u Srbiji imaju voće i grožđe sa jednom trećinom. Na drugom mestu su žitarice sa oko 30 procenata, slede industrijsko bilje sa 14 procenata, krmno bilje sa 11 odsto, lekovito bilje sa dva odsto i povrće sa svega jednim procentom učešća.

- Površine pod organskim voćem imaju veliki potencijal i tendenciju rasta. U strukturi dominira malina sa oko 2.000 hektara, a slede jabuka, šljiva i kupina. Na drugom mestu su organske žitarice sa oko 5.000 ha, gde je došlo do izvesnog pada u površinama. Tu dominira pšenica sa više od 2.000 hektara, zatim idu raž, kukuruz, spelta - rekao je Vlahović.

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da zabrinjava veoma mali udeo povrća u organskoj proizvodnji.

- Organsko povrće se gaji na svega 200 hektara u celoj Srbiji. U poslednje tri godine došlo je do pada površina pod organskim povrćem. U toj proizvodnji dominiraju tikvice, paprika, krompir.

U Srbij ima ukupno oko 6.000 organskih proizvođača. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, taj broj u poslednje tri godine stagnira, iako ima zainteresovanih poljoprivrednika za ovaj način rada, posebno mladih.

- Ono čime ne možemo biti zadovoljni je stanje prerade primarnih poljoprivrednih proizvoda. Broj prerađivača je oko 120. To je mala cifra i uglavnom je to niži nivo prerade, dok visok nivo prerade gotovo i da ne postoji. Nizak nivo visoke prerade i male površine su razlog što naši proizvođači teže izlaze na međunarodno tržište - objašnjava Vlahović.

Kada je reč o vrednosti tržišta organske hrane, iako ne postoje precizni podaci, procene su da je vrednost domaće organske proizvodnje oko 45-50 miliona evra.

- Ono što dosta ohabruje je izvoz koji iznosi 37 miliona evra, dok uvozimo oko devet miliona evra. Procenjuje se da za domaću potrošnju odlazi oko 17 miliona evra organske hrane. Niska potrošnja je uslovljena kako ponudom tako i visinom dohotka potrošača. Organska hrana je relativno skupa za obične potrošače, u odnosu na hranu proizvedenu u sistemu konvencionalne proizvodnje.

Prošle godine u vreme pandemije izvoz organske hrane iz Srbije iznosio je 37 miliona evra.

- Postignuti su jako dobri rezultati u izvozu organskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Permanentno iz godine u godinu imamo rast izvoza, ali se sa druge strane postavlja pitanje – ako gro domaće proizvodnje odlazi za izvoz, šta će ostati za domaće tržište. Da li je opravdano da država finansira proizvodnju kada većina proizvoda završi na inostranom tržištu -navodi Branislav Vlahović.

Od ukupnog izvoza u zemlje EU realizuje se 86 procenata, u SAD oko sedam odsto, Kanadu tri odsto, Švajcarsku dva odsto i mali deo čak stigne i do Australije.

Najviše organske hrane se izvozi u Nemačku (7,8 miliona evra), Holandiju, Austriju, Italiju i Kanadu. EU je veliki proizvođač organske hrane, ali takođe prema procenama može da zadovolji samo 50 odsto organskog tržišta hrane.

- Tu se sada javlja šansa za izvoz iz naše zemlje. Ali, ipak smatram da bi veće količine trebalo da se prodaju na domaćem tržištu. Po meni bilo bi bolje da većina tih sertifikovanih domaćih proizvoda završi u Srbiji. Dobar primer je Slovenija koja ima veće površine pod organskom hranom, ali mnogo manje tih proizvoda izvozi, a veće količine ostaju na domaćem tržištu. Imamo dobre resurse koji nisu dovoljno iskorišćeni - zaključuje profesor Vlahović.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Potrošnja organske hrane u Srbiji daleko manja od proseka EU