Sve veća popularnost organske poljoprivrede je i na našem prostoru, ali potražnja je, nažalost, još uvek veća od ponude. Jedan od najvećih proizvođača organske hrane u Evropi je Austrija od koje možemo mnogo toga naučiti.

Austrija je zemlja organske proizvodnje, odnosno, smatra se evropskom zemljom organskog uzgoja broj 1. Tome u prilog govori činjenica da je sve veći broj proizvođača koji se odlučuju za ovaj način uzgoja.

Već 1927. Austrija je registrovala prvu organsku farmu na svetu na osnovu nalaza čuvenog austrijskog istraživača i antropozofa Rudolfa Štajnera. Austrija je takođe prva država na svetu koja je uspostavila nacionalne propise za organsku poljoprivredu, deset godina pre prvih propisa koje je utvrdila Evropska unija. Danas se preko 16% austrijskih poljoprivrednika i skoro 20% poljoprivrednih površina upravlja pod visokim ekološkim standardima organske poljoprivrede. Njihov cilj je učiniti ovaj ekološki najkompatibilniji oblik korišćenja zemljišta što je moguće rasprostranjenijim kako bi se očuvao dobar kvalitet tla, vode i vazduha za generacije koje dolaze.

Mera organske poljoprivrede u Austrijskom programu ruralnog razvoja (RDP) pomaže u očuvanju i unapređenju biodiverziteta - uspostaviti hranljive cikluse na farmama i smanjiti unos, istovremeno povećavajući plodnost tla.

U Austriji, kao i u svim evropskim zemljama, prirodni resursi poput voda, zemljišta i biodiverziteta, ugroženi su intenziviranjem poljoprivrednih praksi. Istovremeno, svest potrošača o održivim proizvodnim sistemima u poljoprivredi raste. Kao rezultat toga, konvencionalni poljoprivrednici su visoko motivisani da pređu na organsku poljoprivredu. RDP mera 11 (M11) organskog uzgoja podržava organska gazdinstva u Austriji dajući dodatnu premiju za dodatne napore potrebne u praksi organske poljoprivrede i dodatne obaveze.

Danas više od 10% prometa u austrijskim supermarketima potiče od svežih organskih proizvoda. Uz poljoprivredu koja poštuje životnu sredinu smanjujući upotrebu hemijskih đubriva i pesticida, povećavajući upotrebu organskih supstanci, promovišući plodored i kontinuirano povećavajući standarde dobrobiti životinja, moguće je da austrijska poljoprivredna politika nema mesta za biotehnologiju. Austrijska poljoprivreda ne veruje da genetski inženjering može doneti bilo kakve koristi, a posebno austrijski potrošač odbacuje biotehnologiju. Bez navodnjavanja i upotrebe pesticida, austrijski prinosi kukuruza u proseku su veći nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Stoga potrošač još nije video nikakve prednosti koje bi biotehnologija mogla da pruži.

Do sada je Austrija uspela da spreči proizvodnju genetski modifikovanih useva u zemlji i samim tim da sačuva održive proizvodne metode austrijske poljoprivrede i hrane. Takođe, supstance za pospešivanje rasta kao i zračenje su zabranjene; strogi „Zakon o hrani“ garantuje efikasnu kontrolu. Kvalitet i higijena karakteristični su za ceo proizvodni lanac.

Kako su Austrijanci ovo postigli?

Izuzetni rezultati u oblasti organske poljoprivrede rezultat su povećane svesti proizvođača i potrošača ove zemlje i velike pomoći države svima onima koji se bave ovakvim načinom proizvodnje. Želja poljoprivrednika da sačuvaju svoje resurse, poboljšaju stepen kvaliteta života, te obezbede zdrave i kvalitetne proizvode, je osnov svega. U 2019. godini, deo posvećen organskoj poljoprivredi činio je više od četvrtine ukupne poljoprivredne površine u Austriji.

Iako i u Srbiji raste svest o značaju organske proizvodnje, još uvek se nalazimo na početku. Neophodna je značajnija pomoć države, kao i to da se svi moramo udružiti i biti složni oko toga da želimo da sačuvamo naše resurse nezagađenim kako bismo sutra dobili zdravu hranu koja nam je neophodna da preživimo.

Agroinfo.rs

PRIMER KOJI MORAMO SLEDITI: Evropska zemlja broj 1 po organskoj proizvodnji!