Organska poljoprivreda predstavlja našu budućnost i većina zemalja danas pokušava da se većim delom preorjentiše na ovaj način proizvodnje. Nova naučna istraživanja sprovedena u Francuskoj pokazala su da bi evropsko stanovništvo moglo da se prehrani organskom hranom do 2050. godine.

Moglo bi biti moguće prehraniti celokupno stanovništvo Evrope bez uvezene hrane do 2050. godine, kaže studija koju je sproveo francuski Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS). Studija koja se okreće prošlosti kako bi promenila budućnost, otkrila je da faktori životne sredine i povećana upotreba sintetičkih đubriva od Drugog svetskog rata znače da je Evropa nastavila da uvozi poljoprivrednu robu. Životinjski proizvodi npr. meso, mlečni proizvodi i riba, proizvodi od povrća i prehrambeni proizvodi se uvoze izvan Evrope kako bi nas prehranili. 

Kako treba da se menjaju naši prehrambeni sistemi?

Naučnici iz CNRS-a kažu da bismo u trostepenom procesu mogli da imamo „organski, održiv, poljoprivredno-prehrambeni sistem prilagođen biodiverzitetu“. To bi moglo značiti samostalnu proizvodnju sopstvene hrane do 2050. godine. Prvi korak uključuje promenu u ishrani, uključujući smanjenje broja životinjskih proizvoda koje jedemo. Između 1961. i 2013. godine, evropsko stanovništvo se povećalo sa 428 na 540 miliona stanovnika. Ovo povećanje imalo je negativan efekat na ukupnu potrošnju proteina u regionu, koja je porasla sa 35 na 55 procenata. To znači da se u proseku potrošnja proteina svakog pojedinca povećala za oko 80 procenata. Ograničavanjem potrošnje životinjskih proizvoda bio bi manji pritisak na stočarstvo i kao rezultat manja želja za uvozom.

Drugi korak uključivao bi oslobađanje od „industrijske poljoprivrede“ stvaranjem prostora za diverzifikaciju plodoreda koristeći već dostupno zemljište i zemlju. Očekuje se da će to takođe smanjiti broj upotrebljenih sintetičkih pesticida i đubriva, smanjujući količinu proizvedenog azota puštenog u atmosferu.

Poslednji korak uključuje spajanje useva i stoke koji se u stvarnoj industriji nikada ne sreću. Naučnici se nadaju da će ova neposredna blizina životinja i biljaka omogućiti lakši postupak recikliranja stajnjaka. Takođe kažu da bi reciklaža ljudskog otpada mogla biti ključni faktor u stvaranju čistije Evrope do 2050. godine. Procenjuje se da bi recikliranje oko 70 odsto ljudskog otpada moglo napraviti ogromnu razliku kada je u pitanju čistija, ekološki prihvatljivija Evropu. Sa ovim postupkom u tri koraka, Evropa bi mogla biti ključni igrač u industriji izvoza hrane do 2050. godine.

Agroinfo.rs

REČ NAUČNIKA: Organska poljoprivreda bi mogla da prehrani Evropu do 2050. godine