Organska hrana u EU je hrana koja se uzgaja i procesuira u skadu sa EU regulativama za organsko uzgajivanje.

To je hrana koja je bila uzgajivana sa najvećim obzirom prema okruženju, prema životinjama, bezbednosti hrane kao i prema njenom kvalitetu. Regulative takođe ograničavaju upotrebu aditiva i procesnih poboljšavanja koje proizvođači obično koriste. Oni ograničavaju upotebu veštačkih boja za hranu. Ovo će obezbediti da pravi kvalitet hrane nije sakriven ili promenjen tokom proizvodnje.

Organske farme primenjuju najviše standarde za uzgajivanje životinja koji se primenjuju širom EU i u mnogim zemljama ove organske regulative se poštuju i mnogo više od propisanog. Zbog toga, kupac koji želi organski porizvod može biti siguran da će ga i dobiti jer su ispoštovane sve regulative.

Farmeri moraju da hrane svoje životinje organskom hranom osim u specijalnim okolnostima, dok organske svinje i živina moraju biti preko 95% organski hranjene. Genetski  modifikovani sastojci i mnogi konvencionalni aditivi koji se koriste za rast ili sintetičke amino kiseline nisu dozvoljene za organske životinje.  Najbolje je ukoliko se hrana i uzgaja na farmi koja gaji i životinje. 

Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione. Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz bazičnih standarda formulisanih u okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972.

IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku poljoprivredu i preradu istakao glavne ciljeve (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to je i u našoj zakonskoj regulativi:

1.      Dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Klimatski faktori opredeljuju tip poljoprivredne proizvodnje i zajedno sa zemljištem čine specifičnost biotopa. Zemljište svojim fizičkim, hemijskim i mikrobiološkim svojstvima stvara uslove za rast i razviće biljaka odnosno za proizvodnju hrane.

2.     Osnovni cilj organskog gazdinstva je samoodrživost. Veoma je značajno da uravnoteženi odnos biljne i stočarske proizvodnje obezbedi dovoljno hrane za ishranu domaćih životinja, odnosno da stočarstvo obezbedi organsko djubrivo.

3.       U organskoj proizvodnji radi se u skladu sa prirodom sa zadatkom da se podstiču i intenziviraju biološki ciklusi unutar proizvodnog sistema (biotopa), uključujući mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje.

4.      U organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti od stanja zemljišne parcele i potrebnih hemijskih analiza, (uključujući i kontrolu načina korišćenja zemljišta u prethodne tri godine i proizvodni program za prelazni period), određuje se prelazni period (konverzija) u trajanju od 2 do 3 godine

5.     • U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase.

6.      Osnov organske poljoprivrede je plodored, kao sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta. Plodoredu su podređeni sistemi obrade zemljišta i đubrenje.

7.      Proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti u dovoljnim kolicinama

8.      Stajnjak (čvrst ili isitnjen) i kompost su najčešće primenjivana organska djubriva. Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i starosti đubriva. 

9.      Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija i koristi se kao organsko đubrivo (od 0,5 do 6 kg/m2), kao deo zemljišnih smeša ili za nastiranje zemljišta u bašti.

Izvor:organiccentar.rs

Šta za nas čini organska proizvodnja?