Uzgoj organskog voća: Kako uspešno podići ovakav voćnjak?

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelaz postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u organskoj proizvodnji.

Važan faktor u planiranju organske proivodnje je izbor lokacije na kojoj će biti podignut zasad. Parcela na kojoj se primenjuje tehnologija proizvodnje voća po organskim principima treba da bude udaljena 5-6m od drugih konvencionalnih površina, kako sintetička sredstva koja  se primenjuju na tim parcelama ne bi prešla na organski zasad.

Za uspešno podizanje voćnjaka a zatim uzgajanje voća po organskim principima od velikog je značaja poznavanje mikroklimatskih uslova, a to su:

- minimalne (zimske) temperature
- dnevne temperature
- dužina dana i intenzitet svetlosti
- pojava ranih prolećnih i kasnih jesenjih mrazeva
- količina vodenog taloga
- količina godišnjih padavina i njihov raspored po mesecima
- relativna vlažnost vazduha i zemljišta
- vetrovi (pravac kretanja, brzina, intenzitetet i koji vetar je dominantan)
- pojava grada, njegov intenzitet i redovnost

Zemljište je, takođe, od velike važnosti pri uzgajanju organskog voća. Dobro zemljište treba da ima sledeće osobine: laku propustljivost, brzo zagrevanje u proleće, da se posle setve ne stvara kora površinskog sloja, da dobro upija obilne padavine i duži period zadržava zimsku i vlagu od kiše u toku vegetacije. Izbor voćne vrste treba prilagoditi tipu zemljišta. Na suvljim, siromašnijim zemljištima treba koristiti bujnije podloge i voćne vrste, koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljišta.

Važno je izabrati vrste i sorte dobro adaptirane ne lokane uslove sredine, posebno one koje nose genetičku otpornost prema bolestima.

Suzbijanje bolesti u organskim voćnjacima
Preventivne mere u borbi protiv bolesti:

- sadnja tolerantnih i otpornih sorti;
- izbor lokacije;
- izbor uzgojnog oblika sa poštovanjem razmaka sadnje;
- odabir odgovarajućeg sadnog materijala za podizanja zasada;
- smanjenej bujnosti- redovna zimska i zelena rezidba;
- uklanjanje inficiranih organa zelenom rezidbom, pri čemu se inficirani organi spaljuju i nije dozvoljeno bacati ih u kompostište.
Navedene preventivne mere u većini slučajeva ne rešavaju problem trajno, već samo ublažavaju alarmantnu situaciju.

Suzbijanje štetočina u organskim voćnjacima
Mere u cilju redukcije štetočina:

- na ivicama se ostavlja rastinje u vidu živice, žbunja, kao sklonište i mesto za razmnožavanje korisnih insekata – predatora;
- međuredni prostor prekriva se travnim pokrivačem;
- redovi se ne održavaju u čistom stanju;
- pravljenje skloništa za lisice, ježeve i druge korisne životinje;
- postavljanje sedala za ptice grabljivice iznad krune voćaka;
- posude sa slamom vešati po zasadima, kao skladište ze uholože.

Problem štetočina rešava se i postavljanjem različito obojenih lepljivih ploča koje se postavljaju ne više mesta u voćnim zasadima.

U upotrebi su bele, žute i prozirne trake i svaka od njih je nemenjena za redukciju brojnosti određenih štetočina. Tako su bele ploče privlačne  raznim voćnim osicama koje prave štete na kruškama i jabukama. Postavljaju se tri nedelje pre cvetanja. Žute ploče privlače mnogo širi spektar insekata – trešnjina muva, jabukov savijač, maslinova muva, voćna osa i postavljaju se nakon skidanja belih ploča, odnosno u periodu  april - septembar. Prozirne trake prvenstveno služe za borbu protiv mrava, a poznato je da tamo gde ima mrava ima i lisnih vaši. Tehnika postavljanja je vrlo jednostavna – obmotavaju se oko stabla voćaka sa lepljivom stranom okrenutom ka spoljašnosti.

Izvor:organicnet.co

Uzgoj organskog voća: Kako uspešno podići ovakav voćnjak?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Bil Gejts je afričkim poljoprivrednicima uveo "zelenu revoluciju". Međutim, stanovnici tvrde da njegov model, umesto da hrani ljude, uništava poljoprivredu - Gejts zasadi, a Afrika žanje glad i zavisnost.

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Prema ranim prognozama, cena maline će ove godine ići i do 800 dinara po kilogramu, dok su najavljivane dnevnice za berače i do 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni.

Verovali ili ne, ovo egzotično voće koje dolazi iz Afrike, a zove se kivano, može se uspešno gajiti i u našim uslovima. Seje se krajem aprila, početkom maja, nije preterano zahtevna, a uspeće čak i u saksiji.

U sredu popodne olujno nevreme praćeno jakom kišom i gradom zahvatilo je delove opštine Topola kada je zasadima naneta velika šteta.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета