Vrednost izvoza organskih proizvoda Srbije u 2021. godini porasla za 53 odsto u odnosu na 2020. godinu

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Vrednost izvoza organskih proizvoda u našoj zemlji svake godine, a naročito u poslednje dve godine. Vrednost spoljnotrgovinske razmene je u prošloj godini porasla za 53 odsto u odnosu na 2020. godinu, odnosno ta vrednost je bila 57,4 miliona evra.

Da bi budućnost srpske poljoprivrede mogla da bude upravo organska proizvodnja potvrdio je i resorni ministar Branislav Nedimović. Kako je rekao, za dve godine izvoz organske hrane iz Srbije povećan je za 93% i sada izvozimo u vrednosti od 65 miliona dolara.

– Nedavno smo uprostili procedure za konverziju iz konvencionalne u organsku proizvodnju – istakao je Nedimović i dodao:

– Poljoprivrednici bi trebalo ovim da se bave zbog profita i velike tražnje. Kako naša zemlja ima nultu toleranciju za proizvodnju i trgovinu GMO proizvoda, svoj potencijal bi trebalo da realizuje kroz proizvodnju organske hrane. Najbolje je ulagati u voće, povrće, goveđe i ovčije meso.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, izvoz organskih proizvoda, za 10 godina, porastao je više od 15 puta. Ukupna količina izvezenih proizvoda u 2021. iznosi 17.622 tone. Najveća vrednost, od 45 miliona evra, ostvarena je lane, i to u izvozu zamrznutog organskog voća. Od toga najviše para donela je smrznuta malina – 32,6, kupina – pet, a borovnica 1,8 miliona evra.

Posle zamrznutog najviše je izvezeno organsko sušeno voće, među kojima su jagoda, malina, šljiva, borovnica, kupina i ribizla. Zatim slede voćni koncentrati i pirei. Izvezli smo u 33 države. Od toga srpsko organsko voće najviše je otišlo u Nemačku. I samo tu je vrednost izvoza bila 18,25 miliona evra. Na drugom mestu su SAD, pa slede Holandija, Francuska, Poljska, Kanada, Austrija, Italija, Belgija…

– Organska proizvodnja je sigurno budućnost – kaže Marko Ilić, koji na skoro dva hektara gaji organsku aroniju, u okolini Šiljakovca, i dodaje:

– To je specifičan proizvod, sok od aronije, pa nije lako da se izveze. Imamo veliki kapacitet za proizvodnju, ali zasada pravimo nekih 4.000 flaša godišnje. Prošle godine rod nam je bio nešto manji, od nekih 3,5 tona. Uz sok, pravimo proizvode sa organskom jabukom i šljivom.

Podsticaji za organsku biljnu i stočarsku proizvodnju za 2022. godinu u odnosu na prošlu godinu, uvećani su za skoro 62 odsto.

Ukupan iznos sredstava za podsticaje za organsku proizvodnju u 2022. godini, na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, iznosi 380 miliona dinara (za organsku biljnu 80 miliona i za stočarsku proizvodnju 300 miliona dinara) što je najveći budžet koji je do sada opredeljen za podsticaje za organsku proizvodnju.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Vrednost izvoza organskih proizvoda Srbije u 2021. godini porasla za 53 odsto u odnosu na 2020. godinu

Komentari

Air pressure affects how the body stores water, so plane rides may be one reason for water retention buying cialis online safely CellSearch enriched CTC fractions 5 7

In a patient who does not have a predisposition to hyperkalemia, repeat the blood test before taking any actions to bring down the potassium level, unless ECG changes are present before and after viagra pics

  • Od Eyemar
  • 2023-06-25 11:50:26

[url=https://augmentin.media/]how to get augmentin[/url]

  • Od Suemar
  • 2023-06-29 16:51:49

[url=http://bactrim.trade/]bactrim 160 mg[/url]

  • Od Eyemar
  • 2023-07-16 23:59:09

[url=https://sildalis.pics/]sildalis[/url]

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Bil Gejts je afričkim poljoprivrednicima uveo "zelenu revoluciju". Međutim, stanovnici tvrde da njegov model, umesto da hrani ljude, uništava poljoprivredu - Gejts zasadi, a Afrika žanje glad i zavisnost.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je spisak ovlašćenih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2023. godinu.

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji izjavio je da je to voće u lošem stanju zbog stalnih promena vremena i da se očekuje cena od 600 do 800 dinara za kilogram.

Proizvođači malina se nadaju da će cena za kilogram ove godine biti najmanje 600 dinara, dok se očekuje da poskupe i dnevnice berača "crvenog zlata".

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета