Надун, је једна од најчешћих болести товне јагњади, а настаје као последица задржавања и нагомилавања гасова у бурагу. Надутост односно надун бурага – преджелуца, обољење је брзог тока, па стога захтева брзу и спретну стручну интервенцију, а оклевање, или пак закашњење у терапији може да има за последицу и смртни исход.

До појаве надуна, долази услед сложене интеракције биљака, животиње и микроорганизама присутних у бурагу. Уколико се болест не лечи на време, и адекватним лековима може доћи до угинућа животиње, што доводи до велике економске штете и губитка у овчарској производњи.

Познато је неколико врста надуна: Пенушави надун, који изазива, зелена луцерка и црвена детелина. Симптоми се обично појављују неколико сати након узимања хране, која доводи до надимања животиње. Интраруминални притисак доводи до надимања читавог абдомена, и ову болест је лако лечити у раној фази.

Надун, изазван сеном легуминозом настаје када се животиња храни целом, сецканом или млевеном луцерком или сеном црвене дателине. Проблем настаје када је у питању висок проценат лисне масе, недовљно осушене која чини десет одсто у оброку.

Надун, може да изазове и смеша житарица које утичу на претерано ширење бурага, и настаје при исхрани животиње са зрном јечма, кукуруза и сојине сачме. Гас настаје као последица расторених бикарбоната и микробиолошке ферментације. Ако се формира већа количина гаса, ствара се и више пене која затвара кардију желуца, те онемогућава подригивање. Проширени бураг утиче на дијафрагму, што доводи до делимичног колапса плућа, наглог слабљења животиње и угинућа. Надун погађа све врсте оваца, без обзира на старост, расу и пол. Број оболелих животиња у стаду достиже 25 одсто, а број угинућа је и до 50 процената.

Третирање болести зависи од типа оболеле животиње. Један од начина је увођење желудачне сонде у дорзални део бурага, у циљу смањења и одстрањивања гасова или уношење минералних или биљних уља и антифермената.

Ацидоза млечне киселине и како настаје

Ацидоза млечне киселине, је акутно метаболичко обољење оваца које карактерише губитак апетита, депресија, шепавост и на крају кома. Узрок може бити нагло узимање сувишних количина житарица (пшенице, јечма, кукуруза, ражи). и других лако ферментирајућих хранива, од стране животиње која није навикла на то. Ово обољење најчешће се јавља у фармским условима држања животња и чешче се јавља код јагњади, старости од три до девет месеци. Болест доводи до бројних промена у румену и крви оваца. Симптоми се јављају у року од једног до три дана, након наглог узимања угљенохидрантних хранива, дисање и пулс код оболеле животиње је убрзано, румен престаје са функцијом а кожа је дехидрирана.

Напредовањем болести долази до појаве дијареје, а болови у стомаку се појачавају. Већ са првим знацима овог обољења, животињи треба давати оброке од кабастих хранива и обавезно оболелу животињу издвојити од остатка стада.

Руменитис

Руменитис, је акутна или хронична упала бурага изазвана надражајима, патогеним микроорганизмима. Од ове болести обољевају све расе оваца, а најчешће погађа јагњад, од четири до девет месеци старости, а обично се појављује у току ране фазе това. Највећи број случајева се јавља крајем лета или почетком јесени, када јагњад одлазе у тов.

Руменитис изазива млечна киселина или вируси, а некад дође до тровања оваца тешким металима. За разлику од говеда, овце током конзумирања хране избегавају узимање хране, у којој се случајно налазе метални отпаци као што је жица или ексери. Уколико је руменитис малог до средњег интезитета, симптоми болести могу изостати, али присуство већих лезија доводи до појаве анорексије, депресије, одсуства моторике румена и губитка телесне масе.

Најбоља превентиве од ове болести је контрола хране јагњади која су стављена у тов. Током првих десет дана, треба постепено прелазити са кабастих хранива на оброк са 90 одсто концентрата. Препоручује се и укључивање окситетрациклина у оброк и то 50 мг по грлу на дан, ради превентиве од руменитиса и апсцеса јетре код оваца.

vojvodjanske.rs

КАКО ПРЕПОЗНАТИ БОЛЕСТ КОД ЈАГЊАДИ