Многи вероватно да и не знају шта је медљиковац? Најкраће речено, то је мед који није од нектара, већ од медљике или медне росе. Можда звучи мало чудно, али је истинито.

Опште је познато да пчеле за прављење меда сакупљају нектар с цвећа, а мање се зна да оне сабирају и друге слатке сокове. Такав је медљиковац, мед који није од нектара, сем ако није помешан с њим. "Сировина" за медљиковац је медљика, медна роса или мана, која је слична сржи дрвета.

Она се појављује на лишћарима и четинарима с обе стране листова и иглица у виду росе, најчешће у време када су хладне ноћи а топла јутра. Може бити и последица деловања лисних вашију, али и других инсеката. Међутим, четинари могу да дају велике количине медљике и без инсеката. За време њеног лучења важно је да у ваздуху има довољно влаге, у противном испари вода из тог сока и од медљике лишће остане као лакирано, па пчеле не могу да је искористе. Према томе, за лучење медљике и могућност пчела да је сакупљају потребне су одговарајуће климатске прилике, које могу бити различите у појединим подручјима.

Сада следи питање какав је хемијски састав медљиковца у односу на мед од нектара? За разлику од цветног меда, медљиковац има повећану количину сахарозе, декстрина, минералних материја (пепела) и смањен садржај инвертног шећера (глукозе и фруктозе насталих услед разлагања сахарозе), јер у основном соку не садржи ферменте као нектар. Иначе, медљиковац од четинара садржи 4-10% декстрина. Услед присуства несварљивих и за организам пчеле отровних материја (декстрини, беланчевине, минералне соли), није добар за презимљавање пчела. Због тога га треба одузети и у кошници оставити цветни мед, сакупљен у време главне паше, или додати шећерни сируп. Пре одузимања потребно је такав мед испитати.

За то постоје лабораторијске анализе, али има и једноставнијих, приручних метода које се могу применити на самом пчелињаку. Према речима др Хусније Ђеримагића, професора сарајевског Пољопривредног факултета, те методе би се састојале у следећем: медљиковац, као и мед који потиче од разних других слатких сокова, пчеле не поклапају воштаним поклопцима, већ остаје отворен у ћелијама саћа, што не мора увек да буде сигуран знак, јер пчеле могу да затворе и други мед.

Због тога се узме мало меда у епрувету или чашу од ватросталног стакла и дода иста количина дестиловане воде или чисте кишнице. У другој посудици се растопи мало гашеног креча у истој количини дестиловане воде или кишнице колико има и креча. Кад талог падне на дно, кречна вода се сипа у посудицу с медом и водом, у количини колико има меда и воде заједно. Затим се то загрева док не проври. Ако у меду има декстрина, у течности ће се појавити пахуљице које се касније таложе на дну. Такав мед треба одузети пчелама.

Што се тиче људске исхране, ствар је потпуно другачија. Мед медљиковац се посебно декларише и продаје, а на нашем тржишту је мање цењен од цветног меда, међутим у иностранству је обрнуто због већег садржаја минералних материја у медљиковцу (гвожђа, бакра, мангана и др.). Мед који потиче од медне росе четинара има пријатан мирис на њихову смолу, нарочито јачи ако је од медљике бора, а мало слабији од других врста четинара. Због свог доброг састава и мириса, мед медљиковац је раније био далеко више цењен него данас и нарочито коришћен за лечење болести дисајних путева и органа.

У Словенији на пример, се медљиковац више цени а онај с четинара назива се хојевац. Тамо се медљика сакупља организовано и Завод за пчеларство има за словеначке пчеларе службу прогнозирања лучења медљике. У нашој земљи медљика се само случајно сакупља.

На основу свега реченог, сакупљање медљике се у сваком случају може препоручити пчеларима, тим пре што у време лучења медљике, а најбоље лучење медљике је у јулу, и половином августа, не цветају главне медоносне биљке и истовремено велике количине медљике остају неискоришћене. А то је права штета.

За то постоје лабораторијске анализе, али има и једноставнијих, приручних метода које се могу применити на самом пчелињаку. Према речима др Хусније Ђеримагића, професора сарајевског Пољопривредног факултета, те методе би се састојале у следећем: медљиковац, као и мед који потиче од разних других слатких сокова, пчеле не поклапају воштаним поклопцима, већ остаје отворен у ћелијама саћа, што не мора увек да буде сигуран знак, јер пчеле могу да затворе и други мед.

Због тога се узме мало меда у епрувету или чашу од ватросталног стакла и дода иста количина дестиловане воде или чисте кишнице. У другој посудици се растопи мало гашеног креча у истој количини дестиловане воде или кишнице колико има и креча. Кад талог падне на дно, кречна вода се сипа у посудицу с медом и водом, у количини колико има меда и воде заједно. Затим се то загрева док не проври. Ако у меду има декстрина, у течности ће се појавити пахуљице које се касније таложе на дну. Такав мед треба одузети пчелама.

Што се тиче људске исхране, ствар је потпуно другачија. Мед медљиковац се посебно декларише и продаје, а на нашем тржишту је мање цењен од цветног меда, међутим у иностранству је обрнуто због већег садржаја минералних материја у медљиковцу (гвожђа, бакра, мангана и др.). Мед који потиче од медне росе четинара има пријатан мирис на њихову смолу, нарочито јачи ако је од медљике бора, а мало слабији од других врста четинара. Због свог доброг састава и мириса, мед медљиковац је раније био далеко више цењен него данас и нарочито коришћен за лечење болести дисајних путева и органа.

У Словенији на пример, се медљиковац више цени а онај с четинара назива се хојевац. Тамо се медљика сакупља организовано и Завод за пчеларство има за словеначке пчеларе службу прогнозирања лучења медљике. У нашој земљи медљика се само случајно сакупља.

На основу свега реченог, сакупљање медљике се у сваком случају може препоручити пчеларима, тим пре што у време лучења медљике, а најбоље лучење медљике је у јулу, и половином августа, не цветају главне медоносне биљке и истовремено велике количине медљике остају неискоришћене. А то је права штета.

 Izvor;poljoprivrednisavetnik.com

Медљиковац