Kivano ima ukus kombinacije dinje, limete, banane, dinje i krastavca. izvorno raste u vrućim, suvim klimatskim uslovima kao južna Afrika, a danas se gaji svuda u svetu.

Kivano se gaji iz semena. Potrebno je odabrati mesto sa puno sunca i dobro dreniranim zemljištem,kako bi ga gajili kod nas. Tlo mora da bude blago kiselo i treba ga unapred pripremiti kopanjem i sa nekoliko centimetara komposta ili stajskog đubriva, kao i primenom uravnoteženog baštenskog đubriva.

Obično se sadi krajem aprila početkom maja.Kada prođe sva opasnost od prolećnog mraza,seme je potrebno posaditi direktno u zemlju. 

Potrebno je posaditi 3-4 semenke u rupu dubine 1,5-2,5 cm. Razmak između biljaka (ako odmah želite da posadite više) treba da iznosi oko 45 cm.

 Seme takođe možete posaditi u saksiji ili kontejneru i rasaditi kada dođe u fazu dva lista i kada je temperatura napolju iznad 15 stepeni.Seme bi trebalo da proklija za 2-3 nedelje. Nakon sadnje, potrebno je zalivanje puštajući da se zemlja osuši između dva zalivanja. Kada se temperatura podigne na 23-24 stepeni potrebno je staviti sloj organskog malča debljine 3-4 cm, kako bi se u zemlji oko korena zadržavala vlaga, a tako ćete i sprečiti rast korova.

Kivanu je potrebno obezbediti pomoć za penjanje, poput mreže za grašak ili krastavac. Naime, kivano bolje uspeva kada ima gde da se penje, a plodovi se razvijaju u podnožju biljke.

Plodovi kivana su zreli za konzumiranje kada dobiju žuto naranžastu boju. Kivano obiluje vitaminom C i mineralima, kao što su kalijum i gvožđe, a sadrži još i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum.

Kivano je veoma zdrav,osvežavajući i ima neobičan ukus . Delotvoran je protiv prehlade, u borbi sa visokim pritiskom, za zdravlje kože i očiju. Kivano se konzumira tako što se preseče na pola, a zatim se kašičicom vadi mesnati deo. Odlično se slaže sa sirevima, krastavcem i paradajzom.

Izvor: agromedija.rs

Bodljikava afrička dinja-Kivano