Raspadanjem unutrašnosti bale nastaje idealna podloga za rast povrća.

Vrt od bala slame možete postaviti na travnjak, prilaz ili na bilo koje mesto koje je osunčano 6 do 8 sati na dan, jer se bale zagreju mnogo brže nego zemlja i time kod biljaka potstiču raniji razvoj korena.

1. Kupovina slame ili sena iz prve košnje, dok još nema mnogo semena. Seno ima prednost jer već sadrži nešto malo azota, u suprotnom slama to nema, pa je potrebno jednom nedeljno pođubriti. Postavite bale tamo gde će stajati tokom cele sezone, jer je kasnije, kada je natopljena vodom veoma teška, pa se ne može premeštati. Pre postavljanja bala, na tlo položite agrotekstil kako bi ste sprečili prodiranje korova. Poslažite bale u redove, tako da otvori cevčica gledaju prema gore. Žica kojom su bale povezane treba biti sa stane, a ne preko setvene površine.

2. Bale moramo pre sadnje skuvati, da počnu proces raspadanja. Ovaj proces započinje tako što bale zalivamo. Postoje dva načina:

* Spori (traje jedan mesec ili više), gde se bala svakodnevno zaliva dok ne počne zagrevanje u sredini bale, a zatim sačekamo da se ohladi.

* Brzi (traje desetak dana). Zalivajte ih i posipajte đubrivom kako bi u unutrašnjosti bale započeo proces raspadanja. Prvi, treći i šesti dan pospite 3 šoljice organskog đubriva po svakoj bali i zalijte kako bi đubrivo prodrlo u unutrašnjost bale. Drugi i četvrti dan samo ih zalivajte. Od sedmog do devetog dana bale tretirajte sa 1,5 šoljicom đubiva i vodom. Deseti dan posipajte ih sa 3 šoljice fosfora i kalijuma (riblje ili koštano brašno pomešano u jednakoj razmeri sa pepelom je odličan izbor).

Primetićete crne mrvice nalik na zemlju. One su znak da je započeo proces raspadanja.

Najbolji znak da su bale spremne za sadnju je kada nikne žito ili gljive. Žitarice kasnije uklonite ručno , a pečurke pustite da se same sasuše od sunca. Kada sadimu u balu, napravimu rupu, stavimo šaku komposta ili zemlje i posadimo rasad .Nakon sadnje dobro zaliti. To je sva umetnost. Na početku celu balu zalivamo svaki dan (15 sekundi pun mlaz ) da bala počne da "stari", malo potamni i počne razlaganje mase. To se događa već nakon dve do tri nedelje. Onda već sadrži puno vode pa svakodnevno zalivanje više nije neophodno. Zatim zalivamo samo zasađene biljke. Nakon sadnje biljaka, zalivamo sa tečnim đubrivom koji sadrži više azota (ako nam biljke žute) i više nego jednom nedeljno. Preporučuje se da gornji deo bala zalivamo još s nekim organskim đubrivom koje ima duži rok aktivnosti.

 Kad se bala nakom dve godine toliko izkompostira, da nema više oblik, zgrnite svu slamu na kompostnu hrpu i ostavite da se preko zime pretvori u kompost. Tako ćete na proleće imati pregršt dobrog komposta za saksijsko cveće.

Izvor:zdravasrbija.com

Gajite povrćre na balama sena