Популарне су захваљујући свом љутом укусу који је неизоставан део многих јела и сосева. Одакле потичу и које су специфичности њиховог гајења?

Иако се скривају иза егзотичних назива, узгој им је тривијалан, једноставан и свако ко је икада гајио парадајз или краставац из семена је већ преквалификован јер папричице захтевају знатно мање пажње. Све што је потребно за тај подухват су: квалитетно семе, вода, земља и место под сунцем.

Велики љубитељи папрених и љутих јела су: Индијци, Вијетнамци, Мексиканци и Мађари. Већина људи ипак воли умерено љути укус који побољшава укус хране.

Чили је плод који се суши и меље у прах. Чили папричице су дуге свега 4 цм, жуте, зелене, наранџасте или црвене боје, а имају веома љут укус. Када се плодови осуше и самељу, добије се кајенски бибер. Разликујемо халапењо и банана чили, које понекад зову и мађарским воштаним паприкама, а средње су љуте и сочне. Поблано паприке су, такође, средње љуте, али месо им није толико сочно, док су серано паприке љуте и мање сочне.

Лековите предности чилија
Чили је саставни део свих љутих, односно пикантних сосева, попут карија, табаска и мексичких салси. Када је реч о том зачину, мање је више. Помаже код пробаве, прочишћава дисајне путеве и штити од прехлада. Помешате ли чили с маслиновим уљем, добићете нови, јединствен зачин.

Назив чили потиче од шпанске речи цхиле за ту врсту паприке, будући да су је Шпанци у Европу донели за време Колумбових путовања. Шаренило назива произилази из доба када је чили допреман из португалских и шпанских колонија у Јужној Америци, Индији и Африци, где се гаји и данас.

Чили је изванредно оштрог укуса, па је двадесетак пута јачи од обичне љуте паприке. Укус му је, међутим, мање ароматичан и пикантан, боја много блеђа. Главни састојак који му даје специфичну љутину је капсаицин, материја која, како се показало, снижава ниво холестерола и триглицерида у крви, спречава згрушавање крви, јача имунитет и има афродизијачка, антибактеријска и фунгицидна својства.

Фебруар оптималан за сејање
Пошто семенке имају тврду спољашњу љуску, добро их је пре сејања, на неколико сати, најбоље преко ноћи, натопити у води или раствору чаја од камилице. За земљу је најбоље користити неке од комерцијално доступних супстрата у баштенским центрима. Таква земља је стерилисана, што значи да нема семења корова, нити каквих болести које би могле да нашкоде папричицама. Натопљене семенке прекријте с тек неколико милиметара земље, никако не више од 5 мм јер семенка можда неће имати довољно енергије да се пробије кроз дебљи слој земље. Узгој љутих папричица из семена нешто је захтевнији процес него гајење неких других култура као што су парадајз, салата или обичне паприке и то из неколико разлога:

Клијавост семена креће се између 70 и 80 % у идеалним условима
Клијање семена траје од 5 до 30 дана, зависно од врсте папричице, али чак ни семе исте врсте не клија истовремено
За успешност клијања потребне су температуре између 25 и 30 степени Целзијусове скале
За успешно гајење и добар род потребно је да ноћне температуре не падају испод 10 °Ц
Папричице су биљке из топлијих крајева те осим дугог времена клијања, захтевају и дуг период топлог времена да би стигле да роде пуном снагом. С обзиром на наше климатске услове, фебруар се сматра оптималним временом за сејање. Код љутих папричица обично важи правило да што је папричица љућа, дуже клија и расте. Неколико врста, које јако добро успевају у нашим климатским условима су: Халапењо, Хот Португал, Аји и Јамајкан хот.

Земља порекла чилија је Мексико где је узгајан још пре 9.000 година. Осим у Мексику, чили одлично успева у америчким државама Калифорнији, Каролини и Луизијани. У почетку су се употребљавале као украсни предмети, а затим као храна и лек. У Европу их је наводно донео Кристифор Колумбо са својих путовања по Карибима, сматрајући да је открио нову врсту бибера. Фернандо Магелан је чили пренео у Африку и Азију, где је данас готово незаобилазан зачин у разноврсним јелима. На тржиште долази у свежем, осушеном (цели, млевени, дробљени), али и у конзервисаном облику.

Највећа грешка приликом гајења је превише заливања које олакшава развој гљивичних обољења биљке, али и смањује љутину плодова.

Какве врсте паприке користити?
Љутина паприке зависи од врсте. Међутим, чак у границама једне врсте љутина може да се разликује од папричице до папричице. Степен љутине се изражава у тзв. Сковил јединицама (СХУ). Обична паприка има СХУ нула, Халапењо паприка 3.000 до 6.000, док је најљућа позната чили паприка Холокиа, која се узгаја у Бангладешу, североисточној Азији и на Шри Ланки.

слатка паприка = 0 јединица
феферони = 100 - 500 јединица
пасила = 1.000 - 1.500 јединица
рокотило = 1.500 - 2.500 јединица
халапењо = 2.500 - 5.000 јединица
вакс = 5.000 - 10.000 јединица
серано = 10.000 - 23.000 јединица
кајенска паприка, табаско, гунтур чили - 30.000 − 50.000 јединица
црвена савина хабанера = 360.000 − 500.000 јединица
нага випер, инфинити чили - 855.000 − 1.500.000 јединица
Генерално, чим су папричица или сос љући, тим боље јер садрже више капсаицина који је лековити састојак.

depositphotos.com, ejkrouse

Како гајити љуте паприке?