Kelj je biljna kultura iz porodice kupusnjača, tamnijeg lišća, koja se zbog svoje izražene hranljivosti i obilja zdravstvenih benefita ubraja u super hranu. Uz to, jednostavan je i za uzgoj.

Kao i većina kultura iz porodice kupusnjača poput kupusa, karfiola i brokolija, i kelj je hladnoljubiva biljka. Uspešno klija i raste na temperaturama u opsegu od 2 -24 stepena Celzijusovih mada mu najviše odgovara temperaturni raspon od 15-20 stepeni.  Može se saditi i u proleće i u jesen s tim da bolje napreduje kao jesenja kultura u sezoni sa više hladnijih dana.  Budući da mnogo bolje podnosi hladnoću nego vrućinu, čak i lišće kelja ima slađi ukus nakon pojave prvih mrazeva.

Sadnja iz semena ili iz rasada

Kelj se može sejati na otvorenom u periodu od kasne zime do ranog proleća, po pravilu 3-4 nedelje pre uobičajenih termina za poslednje mrazeve u sezoni pri čemu se tek iznikle biljčice moraju zaštititi folijom.  Seme se seje na dubini od 1-1,5 cm na svetlom mestu i na oceditom zemljištu. Kelj posejan na otvorenom sporije klija i niče manje ujednačeno. Takođe, sićušni izdanci, mnogo su podložniji napadima štetočina.

Priprema rasada kelja počinje setvom u zatvorenom prostoru koja se obavlja nekoliko nedelja pre setve na otvorenom.  Kada se kelj rasađuje, sadnice se sade na razmaku od 30-45 cm međuredno. Rasad je prethodno potrebno dobro iskaliti i pri presađivanju stablo postaviti u zemlju do kotiledona a potom biljku dobro zaliti.

Optimalni uslovi za razvoj kelja

Kelj dobro napreduje u umereno nađubrenoj, hladnoj i konstantno vlažnoj zemlji. Budući da ne zahteva obilno đubrenje, u zemlju je pre sadnje kelja, potrebno dodati malo odstojalog komposta, a uz dovoljne količine makroelemenata u zemljištu, dopunjene mineralima i korisnim mikroorganizmima, lišće kelja poprimiće robustan izgled.

Što se zahteva za svetlošću tiče, kelju odgovara kako puna izloženost suncu tako i delimična senka. Biljci je potrebno obezbediti 6-7 sati sunca svakodnevno a u uslovima letnjih vrelina, mora se obezbediti adekvatna zasena u popodnevnim satima bez koje će kelj vrlo brzo otići u cvet i početi da proizvodi seme.

Tekuća nega

Kelj najbolje napreduje kada se zaliva umereno ali bez preskoka. Zemljište treba da bude vlažno ali ne i natoljeno. Sa druge strane, ne sme se dozvoliti ni da se potpuno prosuši. Malčiranjem oko biljaka može se doprineti zadržavanju vlage u zemljištu.

Đubrenje zemljišta kompostom primenjuje se pre sadnje ove kulture uz dodavanje sporootapajućih đubriva. Nakon presađivanja, dobre rezultate daje zalivanje razblaženim ekstraktom morskih algi. Tokom vegetacije kelj se može zalivati i proceđenim glistenjakom na svakih nekoliko meseci.

Berba kelja

Za kelj važi da što se više bere to bolje i brže raste. Ipak, branje treba ograničiti na po nekoliko najstarijih listova po jednoj berbi. Najstariji listovi su oni koji su najbliži zemlji i nalaze se na ivici bokora. Treba imati na umu da se kelj ne sme brati kao salata, tako da se poseče čitav busen jer neće ponovo izrasti. Naročito treba biti pažljiv i izbeći branje centralnih listova jer se u njima nalaze klice budućeg rasta te ako se one uklone, kelj više neće proizvoditi nove listove. Najbolje je kelj brati ujutru i po mogućstvu po što hladnijem vremenu.

Štetočine

U najtipičnije štetočine koje napadaju kelj spadaju crvi kupusari, buve, harlekin bube i lisne vaši. I dok prve tri štetočine stvaraju rupe u lišću, lisne vaši, sisajući hlorofil iz lista, dovode do njegovog uvijanja odnosno kovrdžanja. Puževi, puževi golaći kao i pojedine vrste crva mogu ugroziti mlade biljčice koje usled napada polegnu i potom presuše. Nematode napadaju koren kelja i dovode do njegove deformacije.

Od gljivičnih oboljenja, kelj najviše ugrožava pepelnica koja se manifestuje žućkastim mrljama po lišću.

Od organskih metoda borbe protiv štetočina, na raspolaganju su mreže protiv insekata, sadnja biljaka štitarki uz zasad kelja, učestalo pregledanje bašte i fizičko uništavanje štetočina.

Ipak, ohrabruje činjenica da je kelj jedna vrlo otporna kultura i da će se uz malu pomoć, najverovatnije izboriti sa svim napastima koje mu prete.

 Agroinfo.rs

Kako se gaji KELJ: od setve do berbe