Клице одређених култура нису толико заступљене у нашој свакодневној исхрани а представљају богат извор витамина и минерала поготову у зимском периоду. Лако се гаје, не изискују велика улагања а у даљем тексту сазнајте од којег семена можете да производите клице и како да то изведете на врло једноставан начин.

Разлика између семена и клица састоји се у томе што се у семену налази притајен живот и релативни мали број органских једињења.

Пола шоље луцеркиних клица садржи више витамина Ц него 6 чаша сока од наранџе

Управо из семена настаје читаво богатство, у погледу садржаја витамина, хормона, фермената, органских киселина и шећера. Садржај витамина се нагло повећава, код неких врста А витамина има 300% више у клицама него у семену, а витамина Ц 500% више. Пола шоље луцеркиних клица садржи више витамина Ц него 6 чаша сока од наранџе.

Разлика између семена и клица састоји се у томе што се у семену налази притајен живот и релативни мали број органских једињења.

Пола шоље луцеркиних клица садржи више витамина Ц него 6 чаша сока од наранџе.
За производњу клица могу се коритити различите врсте семена. Држећи се правила макробиотике ми треба да користимо оне врсте које успевају на нашем поднебљу, које су аутохтоне или су то постале током времена. За наклијавање може да се користи: семе пшенице, кукуруза шећерца, сунцокрета, соје, грашка, пасуља, луцерке и купусњача, поточарке и њене питоме верзије крес салате и многе друге културе.
Како се гаје клице?
Клице се могу гајити у тегли, у салветама од папира или специјалним лонцима са више спратова.

На бербу стижу просечно 3-5 дана од почетка наклијавања, на собној температури од 16 до 24 степени Целзијуса. Могу да се гаје на столу, прозору или у шпајзу, а ако се саде редовно омогућује се непрекидна берба. Све што је потребно за производњу клица су семе, вода, топлота, неки суд и мало простора.

Наклијавање у теглама
Наклијавање у теглама је врло једноставно. Уместо поклопца ставља се ретко платно или мрежа од нерђајуће жице, причвршћена прстеном од лименог поклоца а платно се причвршћује гумицом.

У теглу се ставља пробрано, здраво и чисто семе, отприлике једна десетина запремине, јер клице морају да имају простора за свој раст. Након сипања семена наспе се вода, колико да облије семе, и тако се остави да набубри, неколико сати или преко ноћи. Након овога се вода проспе и дода чиста. Ово се ради често, како би се испирали штетни метаболити од клијања. Не сме се дозволити засушивање, а довољно је 2 до 3 потапања водом дневно. Тако се форсира клијање а кочи развој корена. Када се клице појаве, квашење мора да учеста. У зависности од врсте семена и топлоте у просторији, одређује се и број квашења на дан.

Соја и леблебија (наут) треба да се квасе шест пута на дан. Они ничу и на нижим температурама, на 13-18 степени. Пожељно је квашење млаком водом јер се тако утиче на брже клијање семена. После сваког квашења, тегла се лагано „мућка“ како би се сво семе добро оквасило и опрало, а вода након тога пажљиво проспе. У тегли могу да се добију клице беле боје ако се тегла покрије или стави на тамно место.

Наклијавање у папирним салветама
Папирне салвете могу да служе за наклијавање врло ситног семена које брзо ниче. За те сврхе најбоља је крес салата. Поступак је следећи: рашири се салвета и покваси, по њој наспите суво семе а онда покријте другом мокром салветом. Ове салвете треба да се квасе 2 до 3 пута на дан. За два до 3 дана већ могу да се користе клице. Једу се као салата или као додатак сендвичима, када порасту 4-5 цм у дужину и добију по 2 лситића.
Берба и чување клица
Берба и чување клица може бити различито, у зависности од врсте семена и жељеног укуса. Правило је да се код крупног семена користе краће, а код ситног – дуже клице. Код неких врста пасуља дуге клице постају чврсте и жилаве.

Кад клице добију дужину при којој су најбоље за јело, тада их треба поквасити последњи пут и добро оцедити, све док не постану суве. Многе се користе са све семеном, али нека смена имају чврсту љуску, као што су семе јечма, овса, пиринча, сунцокрета, и тикве па се клице од њих одвајају а семе одбацује. Многе семене љуске се одвајају од котиледона при бубрењу и клијању, и лако могу да се скину пре припреме за јело, као код сунцокрета и тикве, те се оне једу са семеном.

Од клица кукуруза и житарица могуће прави се укусно брашно. Клице претходно осушити а затим их самлети на жељену финоћу. Од овог брашна добија се хлеб посебног квалитета.

Употреба клица у исхрани
Клице је најбоље искористити ако се једу одмах по „берби“. Тада су најукусније, најхранљивије и најлековитије. У херметичким затвореним кутијама могу да се сачувају у добром стању у фржидеру, до недељу дана. Клице се могу јести и док су сирове, али се препроручује бланширање како би остале хрскаве. Сојине грашкове и пасуљеве клице обавезно обарити пре употребе.

 Izvor: agromedija.rs

Производња клица: Укусан додатак богат витаминима