Rimska zelena salata ima najviše hranljivih sastojaka od svih vrsta zelenih salata, preporučuje se konzumiranje crvenih i tamnije zelenih vrsta zelene salate, jer sadrže više hranljivih satstojaka.

Rimska zelena salata ima dva puta više proteina i kalcijuma, tri puta više vitamina K, četiri puta više gvožđa, osam puta više vitamina C i 17 puta više vitamina A (podaci američkog ministarstva poljoprivrede) od ajsberg zelene salate. Svrstava se u najcenjenije i najukusnije vrste , spada medju najstarije salate . List je bronzane boje sa zlatnim srcem. Otporna na visoke i niske temperature , najsporije precvetava . Vegetacija 60 dana do pune zrelosti, 28 za bebi salatu.

Smanjuje nivo holesterola– Zelena salata može biti korisna u snižavanju nivoa holesterola koji obično vodi do kardiovaskularnih bolesti i drugih opasnih stanja.

San - Istraživanje ekstrakta zelene salate rezultiralo je izolacijom hemikalije koja je, kada je davana eksperimentalnim životinjama, pokazala značajne sedativne efekte. Primećeni su i smanjeni otkucaji srca i komorske kontrakcije. Ova hemikalija deluje tako što blokira ekscitatorne signalne procese mišićnih i nervnih tkiva.

Kontroliše anksioznost – Neurološka svojstva zelene salate korišćena su u antičko vreme i tokom srednjeg veka u medicini kao npr. u Unani sistemu. Detaljna istraživanja u poslednje vreme dovela su do zaključka da zelena salata poseduje anksiolitička svojstva. Kada su ekstrakti zelene salate dati laboratorijskim životinjama, njihova aktivnost pri kretanju je bila smanjena, što ukazuje na značajnu anksiolizu.

Rana prolećna proizvodnja kreće setvom od 15 – 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grejanim. Salata će stići za berbu krajem februara, početkom marta. Nemojte nedostatak svetlosti nadoknadjivati povećanjem temperature.
Kasno prolećna proizvodnja počinje setvom krajem decembra i početkom januara, a za berbu pristiže krajem marta i početkom aprila. Proizvodnja može da prođe i bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.
Letnja proizvodnja salate se odvija na otvorenom. Setva je od maja do jula, kada salata stiže od jula do polovine septembra. Za ovu proizvodnju birajte salatu koja ne ide u cvetno stablo.
Jesenja proizvodnja je moguća u zaštićenom i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, a proizvodnja na otvorenom podrazmeva setvu od polovine jula do polovine avgusta.
Zimske proizvodnja podrazumeva setvu od polovine septembra do polovine oktobra a salata pristiže krajem decembra do polovine januara.

Proizvodnja rasada salate traje od 4 do 6 nedelja u zavisnosti od vremenskih uslova i vrste rasada.
U periodu rasadjivanja, biljke traže đubrivo sa većim procentom fosfora. U slučaju zimske salate, rasad se mora provetravati uz spuštanje temperature, dok je pri letnjoj proizvodnji rasada obavezno senčenje.

Rimska salata `Rouge de Hiver