Kvinoa u biti nije žitarica, nego semena biljka koja je srodna španaću. Najčešće dostupna vrsta kvinoje je žute boje, a postoje još i: narančasta, roza, crvena, crna i ljubičasta.

Hranljivija je od svih drugih žitarica, blagog je ukusa, meke teksture i lako se kombinuje sa drugim jelima (slatko i slano). 100 g kvinoe ima 360 kcalorije. Osim semenki i listovi kvinoe se koriste za jelo, imaju ukus sličan španaću ili blitvi. Kvinoa se koristi slično kao pirinač, prilog ili dodatak varivima, supama i melje se u brašno i koristi za beskvasni hleb.

 Brzo klija pa se klice dodaju salatama. Klice kvinoe se koriste i kao ukusan dodatak sendvičima.

Lekovita svojstva: povoljan odnos masti, minerala i vitamina je preventiva za obolele od srca, krvnih sudova i dijabetes, za migrenu, regulaciju probave i deluje laksativno. Ima antioksidativno svojstvo jer sadrži mangan i bakar.
Kontraindikacije: brašno se upotrebljava samo u malim količinama, jer sadrži gorku supstancu saponin.

Osušene semenke  su male,boje slonovače, izgledom i ukusom liče na žitarice. Visokoproteinska je autohtona žitarica, koristi se isto kao i žitarice. 

Semena biljka ili žitarica Kvinoa