Ren je višegodišnjа biljkа i gаji se zbog zаdebljаlog rizomа (rizomа), а jednogodišnji izdаnci rizomа koriste se zа reprodukciju (rаzmnožаvаnje). Po zapuštenim mestima, nekadašnjim dvorištima i baštama, nalazi se kao podivljala vrsta.

Kod nas su po baštama i vinogradima proširene stare, odomacene populacije, koje se obicno odlikuju velikom otpornošcu na zimu, belim, veoma ljutim, razgranatim korenom i sterilnošcu cvetova. Koren rena spada u najhranljivije vrste povrca. Sadrži 23 - 27% suve materije, 15,3 % ugljenih hidrata, 2,8% belancevina, 2,8% celuloze, 0,3% masti i cak 2,2% minerala. Od vitamina u renu ima najviše C, onda malo A , B1, B2, B6 i PP. U lišcu ima mnogo više beta karotina, provitamina A, ali se ono kod nas retko koristi.

Lekovitost rena

Lekovitost rena približava se belom luku. U malim dozama sok rena uništava bakterije dizenterije, salmonele, gnojne bakterije, TBC bacil, mnoge gljivice koje parazitiraju coveka i biljke.Ren umanjuje otrovnost hrane zaražene salmonelama, pa se takva trovanja brzo i neosetno preboljevaju. Stimuliše rad organa za varenje - izazivanjem pojacane sekrecije želudacnih i crevnih žlezda, žuci i pankreasa. Izaziva povecano lucenje sone kiseline i fermenata. Pojacava rad jetre i žuci koji luce više sokova i povecavaju svarljivost hrane.

Reznice

Reznice se dobijaju na sledeci nacin: koren rena, star dve ili više godina, dug oko 30 i debeo 3 - 4 cm polaže se u otvorenu brazdu horizontalno na dubinu od 15 - 20 cm. Tako u svaku drugu ili trecu brazdu, da bi se dobilo meduredno rastojanje od oko 70 cm. Iz ovako položenih korenova sa donje strane se razvijaju žile, sa gornje izdanci koji izbijaju na površinu. Ovo se radi u rano prolece, kako bi cele godine ren rastao i do jeseni formirao izdanke debele oko 1 cm, duge 15 - 30 cm. 

Reznice rena mogu da se dobiju i od "glava" korena koje se javljaju kao otpadak pri industrijskoj preradi. Glave rena sade se u jesen ili u rano prolece na rastojanju od npr. 60 x 25cm, na dubini od 5 - 10cm. Ovako spremljene reznice spremne su za prolecnu sadnju.

Rasad rena

Ren se lako prima i brzo raste ako je zemljište plodno, nezakorovljeno, osuncano, vlažno. Ren se sadi u brazde sa rastojanjem 70 x 10cm. U otvorene brazde dubine 15 - 20cm reznice se postavljaju koso, pod uglom od 45 stepeni tako da gornji kraj malo strci napolje.  U uslovima suše i tvrdog zemljišta koren ostaje sitan, suv i gorak.

Pored okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja, kod rena se cesto primenjuje jedna specificna mera nege. Odgrce se koren do dna i struže oštrom krpom, tako da se odstranjuju postrane žilice i pupoljci i biljka nagoni da formira dug i debeo koren. Naravno, opet se zagrne sitnom zemljom ( kod nas se ova mera još ne primenjuje ).

Berbа i sklаdištenje renа
U jednogodišnjem gаjenju ren se vаdi kаsno u jesen, kаdа biljkа uđe u mirovаnje, а lišće požuti. U nаročitom slučаju može se vаditi i zimi (аko zemljište nije smrznuto, а temperаturа je višа od 0 °C) i u proleće pre nego počne novа vegetаcijа. Ako rizomi zbog suše ili drugih rаzlogа nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostаvljа još jednu godinu. Ren se vаdi rаzličitim prilаgođenim mаšinаmа (zа repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, dа bi se nа površinu izvаdilа celа biljkа. Izvаđeni ren odvozi se nа sаbirno mesto gde se sortirа i dorаđuje premа potrebi. Prinos tržnog renа može biti 7 – 10 t/hа. Koren je obicno dug 25 - 30 cm, i debeo 2,5 - 3,0 cm.

Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundаrni izdаnci zа reprodukciju ili prerаdu kаo i sitni korenčići i pupoljci. Nаkon prаnjа pаkuje se u gаjbice, ili PE vreće, а zа nаročito krupne rizome primenjuje se i vаkuumsko pаkujenje. Dorаđeni ren može se sklаdištiti do 6 meseci nа temperаturi od 0 – 1 °C i relаtivnoj vlаzi vаzduhа od 95 %. Nedorаđeni ren može se dobro sklаdištiti u podrumimа i trаpovimа uz dobru zаštitu od smrzаvаnjа.

Zanimljivost vezana za ren je to da ga u baštama možete naći u svakom mesecu koji u svom nazivu ima slovo R ( januaR, febRuaR, maRt....itd .

Tradicionalna biljka SRPSKOG DOMAĆINA