Površine pod suncokretom u Braničevskom okrugu se stalno povećavaju, a dobra zarada je razlog zbog kog poljoprivrednici idu u ovom smeru.

Nestašice suncokretovog ulja zbog rata u Ukrajini donose nevolje proizvođačima konditorskih proizvoda u Srbiji, koji su nedavno počeli da koriste suncokretovo ulje, umesto palminog.

– Prema podacima kojima ja raspolažem kao agronom, drastično su se povećale površine pod uljanim kulturama u opštinama Braničevskog okruga. Suncokret je nekada sejan samo na pet-šest hiljada hektara, sada se stiglo na 20.000, od 160.000 hektara koliko mi pratimo kao služba – kaže za „Novu ekonomiju“ Jorgovanka Vlajkovac iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Požarevcu.

U Braničevu je Prema njenim rečima i dalje najzastupljeniji kukuruz i gaji se na oko 60.000 hektara, dok su ozima žita na 37.000 hektara. Pored toga, kako podseća, u tom delu Srbije gaji se još i povrće, voće, kao i krmno bilje.

Pored suncokreta, od uljanih kultura gaji se i uljana repica, od prošle jeseni na nekih 2.500 hektara. Kako objašnjava Vlajkovac, zasadi uljanih biljnih kultura povećavaju se na uštrb kukuruza.

– To je pre svega vezano za agro-meteorološke uslove jer su poslednje godine bile sušne, a ne za rat u Ukrajini. Suncokret je kultura koja je isplativa i u tako lošim agrometeorološkim uslovima, zbog svoje građe korena i prinosa – naglašava Vlajkovac.

Sa druge strane, kukuruz zna da podbaci i onda proizvođač ne može da povrati ono što je uložio u zasad.

– Iz tog razloga su poljoprivredni proizvođači krenuli da seju veće površine sa suncokretom. To ima veze sa ekonomskim efektom na kraju – dodaje ona.

Pored toga, razlozi za veće površine pod suncokretom su i dobra cena koja je za tu žitaricu nuđena prošle godine. To je kako dodaje uticalo da se površine pod suncokretom povaćaju za oko dvadesetak odsto, kao i da poljoprivredni proizvođači ukrupnjavaju svoje zasade pod suncokretom.

Suncokret bi, kako naglašava, trebalo da se sadi minimum posle četiri godine na zemljištu koje je ranije korišćeno.

– Narednih godina može da dođe do problema jer mnogi proizvođači ne poštuju plodored – napominje Vlajkovac.

Marko Njavro, generalni direktor SPP Slatko i slano u Atlantic Grupi (Atlantic Štark) izjavio je za novi broj „Nove ekonomije“ koji će biti u prodaji od maja da će biti dosta problema zbog situacije u Rusiji i Ukrajini koje zajedno čine 80 odsto svetske proizvodnje suncokretovog ulja.

– Palmino ulje koje se dobrim delom proizvodi na Dalekom istoku, takođe nije imuno na sve ovo. Pre svega mislim na transport. Bojim se da će svima koji koriste te sirovine biti strahovito teško u sledećih par godina i da će se gledati da se proizvodi sa onim što se može nabaviti – dodao je Njavro.

Prema njegovim rečima, Atlantic Grupa će odluku o prelasku na suncokretovo ulje možda morati da preispita, kao i da sačeka da vidi šta će se desiti u Ukrajini.

– Krenuli smo da radimo intenzivnije sa ruskim tržištem, postigli dogovore sa određenim kupcima i sreća u nesreći je da smo to počeli tek prošle godine. Sad smo to stavili u drugi plan, to nije veliki promet, pa neće ni biti posledica – kaže Njavro.

Kako dodaje, cela ta situacija će imati implikacije na rast cena sirovina i veliko je pitanje šta će biti sa energentima i cenom gasa.

Ukrajina i Rusija su najveći proizvođači suncokreta i suncokretovog ulja, koje ovih dana dostiže rekordnu cenu na svetskim berzama.

Kako kažu poljoprivrednici, kod nas je dobra cena lanjskog roda suncokreta od 62 dinara za kilogram, dok se za novi rod, za sada, mogu čuti samo procene.

– S obzirom na to da je sve poskupelo, ovogodišnja cena suncokreta bi trebalo da pređe 100 dinara minimum, i celih 120 dinara sigurno – rekao je za RTS Radiša Najdanović, poljoprivrednik iz Cerovca kod Kragujevca koji obrađuje 300 hekarata zemlje.

On kaže da je ove godine povećao zasade suncokreta za nekih 20 hektara.

Poznavaoci tržišta kažu da su uljare koje posluju u Srbiji prošle sezone kupile i više suncokreta nego što je im je bilo potrebno za preradu i snabdevanje domaćeg tržišta, prenela je „Politika“ sredinom marta.

Jestivo ulje u Vranju se prodavalo po ceni od 119, do 120 dinara za litru sredinom aprila, pisao je „Danas“.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Površine pod suncokretom u Braničevskom okrugu povećane za skoro 400 odsto