Овас (Avena sativa L.) углавном се употребљава за исхрану стоке, нарочито коња, док се за производњу хлеба данас не користи. У зрну овса налази се мање угљених хидрата, два до три пута више масти, а протеина приближно једнако у односу на друга права жита. Због квалитета протеина, од овсеног зрна се у прехрамбеној индустрији прави низ производа велике хранљиве вредности, као што су овсене пахуљице,

Овсено зрно за исхрану стоке боље је од кукурузног јер изузев триптофана садржи више аминокиселина. Осим зрна, за исхрану стоке служи и вегетативна зелена маса, чиста или у смеси са другим биљкама (једногодишњим легуминозама). Слама овса је боља за исхрану стоке од осталих жита.

Овас је јари усев. Типичних озимих форми овса нема, али се срећу извесне полуозиме или факултативне форме, које се одликују сразмерно дугим стадијумом јаровизације. Код гајеног овса (Авена сатива), стадијум јаровизације је кратак (10-14 дана) и пролази га при температури од 2 до 50Ц, док је код неких других врста обратно.

Наклијала пшеница може да се користи у исхрани стоке

Дужина вегетационог периода код јарог овса је 70-120 дана, а код озимог 270-280 дана. Озими овас је биљка топлијих, јужнијих крајева.

Сетва овса
Сетва озимог овса би се требало обавити до краја семптембра. Ако се касније посеје онда слабије бокори и више измрзава, што утиче на смањење приноса. Јари овас треба сејати у првој седмици почетка пролећних радова, односно када се може без штете ући у њиву, а то у нашим условима пада почетком или у току марта, а понекад и у фебруару. Сетва озимог овса се обавља на међуредни размак од 10.5 до 12.5 цм на дубину 3-4 цм и на два центиметра дубине за јари. Овас је осетљив на дубоку сјетву. Количина семена за озими овас је у границама 500-550 клијавих зрна/м2, што износи 120-160 кг/ха сјемена, а за јари треба да буде 400-500 клијавих зрна/м2 што износи 120-150 кг/ха сјемена. Нега овса је иста као код осталих правих жита.

Жетва овса почиње када се јави прелаз вршног дела метлице у периоду пуног зрења. Наиме, овас има неравномерније зрење од осталих правих жита, стога је теже одредити моменат жетве. Жетву треба почети пре осипања зрна у вршним класићима. Зато би код овса требало применити двофазни начин жетве.

Услови успевања овса
Захтеви према топлоти су мали јер је овас усев северних подручја. Биолошки минимум за клијање је 1-20Ц (оптимум 6-120Ц), за ницање и формирање вегетативних органа 4-50Ц (оптимум 12-160Ц), формирање генеративних органа, цветање, плодоношење и сазревање 10-120Ц (оптимум 16-220Ц). Клијанци подносе ниске температуре у пролеће чак и до -80Ц, касније се са степеном развоја повећавају захтеви према топлоти.

Која земљишта воли овас?

С обзиром на брз развој кореновог система овас мање страда од пролећне суше, него јечам и јара пшеница. Овас не подноси високе температуре и сушу у току лета, па лако страда од топлотног удара.

Захтеви према води су већи у односу на остала права жита и то у току целог вегетационог периода. За клијање захтева 65 одсто воде од тежине зрна. Разлог је што има велики транспирациони коефицијент (400-600) и што има велику лисну масу. Критичан пеиод за водом је од влатања до метличања. Овас нарочито страда уколико недостатак влаге наступи на 10 до 15 дана пред метличање. Падавине у периоду наливања и сазревање зрна ометају правилан развој и често доводи до пропадања овса, односно до продужетка вегетације.

Захтеви за светлост су умерени, али треба водити рачуна о фотопериодској реакцији појединих сорти. За сорте из северних крајева треба дуже осветљење у току дана, а сорте из јужних крајева траже краће осветљење. Захтеви према земљишту су мањи у односу на остала права жита. Може се гајити на различитим земљиштима, па и на новоосвојеним површинама, крчевинама, разораним травњацима, на киселим земљиштима. Добро реагује на калцизацију.

Агротехника гајења овса
Овас у плодореду обично долази на посљедње мјесто, пошто због усисавајуће моћи корена, најбоље користи остатке храњљивих материја. За овас су добри предусеви ране ђубрене окопавине, једногодишње и вишегодишње махуњаче. Не подноси гајење у монопродукцији. Овас је лош предусев за стрна жита јер јако исушује земљише.

Зашто је добро гајити спелту?

Нема посебне захтеве према основној и предсетвеној обради земљишта. Све што је речено за пшеницу и остала права жита вреди и за овас. С обзиром на то да овас у плодореду долази на посљедње мјесто иза окопавина, те за њега не треба орати дубље од 20 цм због продужног ефекта дубоке обраде за предусев.

Овас добро користи тешко растворљива хранива из земљишта, али истовремено добро реагује на ђубрење, нарочито азотом. Он се одликује растегнутим, али доста равномерним усвајањем хранива у току вегетације. Ипак, у фази пораста у стабло и пред излазак метлице, треба највише хранива. Реакција овса на ђубрење је уопште веома велика, па зато он у огледима служи као “тест биљка”. Овас је велики потрошач азота и калијума, али се њиме мора обазриво ђубрити због евентуалног полегања. Што се тиче количине ђубрива која треба униети у земљиште, предлаже се да се азот у земљиште унесе у оној количини колико га приносом усев изнесе, фосфора треба дати за 50 одсто више од изношења, а калијума мање од изнетих количина.

За принос од 3 т/ха, у нашим агроеколошким условима треба за овас дати 80 кг/ха Н, 40-50 кг/ха П2О5 и 40 кг/ха К2О. Распоред хранива треба да буде следећи: 50 одсто пред основну обраду и 50 одсто предсетвено за озиме сорте, а код јарог сву количину ПК ђубрива треба унети у јесен. Азотна ђубрива за овас употребљавају се једним делом пред сетву, а другим за прихрањивање. Пред основну обраду треба употребити највише ¼ до ½ азотних ђубрива, а остатак у раном пролећном прихрањивању (крајем зиме). У влажнијим регионима прихрањивање се обавља тако да се азот даје рано у пролеће и у почетку влатања. За јари јечам у сушнијим подручјима се целокупна количина азота даје пред основну обраду, а у влажним подручјима примјењује се једно прихрањивање и то у току интензивног бокорења.

Izvor: agromedia.rs

Производња овса: Погодан за гајење у планинама